Sveti Vartolomej je jedan od 12 velikih apostola. Propovedao je jevanđelje i širio hrišćansku veru u Aziji, Indiji i Jermeniji, gde je mučenički stradao. Danas se njegove mošti čuvaju u Vatikanu.

U našem narodu ga zovu Vratoloma, pa se tog dana brani deci da se penju po drveću, „da ne bi vrat slomilaˮ. Brani se i kupanje u rekama, a domaćice ne bućkaju mleko.

U selima Šumadije veruju da Vratoloma leči od padavice, pa tog dana bolesni idu do obližnjih manastira da se pomole svetitelju. Sveti Vartolomej je jedan od svetitelja koji tih dana čuva useve i strogo pazi da neko ne ore. Sveti Sava je jednom ugledao orača na Vratolomin dan i ukorio ga, a ovaj mu je mirno odgovorio: „Ko vrti, vrti, a ja ću da orem.ˮ Na to Sveti Sava raspolovi njegovu njivu i sve poče da propada u rupu. Seljak preplašeno povika da se kaje, a Sava pozva Vratolomu i upita ga da li oprašta seljaku. Vratoloma još jače lupi štapom u onu zemlju i smesta sve propade, govoreći da on ne prašta nevernicima.

U topličkom kraju pričaju da tog dana Sveti Vratoloma i Sveti Sava sede na nekoj planini i gledaju na sve njive da ne bude kakve štete. Tek ako prilegnu i zadremaju može da se navuče grad, ali to se retko dešava, jer su oba sveca savesni čuvari.

Vile u noći pred ovaj praznik, kad biljke imaju naročitu magičnu moć, preduhitre smrtne žene i uberu mitsku biljku vratolom.

Izvor: D. Antonić, Srpski narodni kalendar 2018/7526, Informatika, Beograd, 2017.