Sveti Prokopije rođen je u 2. veku u Jerusalimu. Stupio je u službu zloglasnog cara Dioklecijana i dostigao visok vojni čin. U vreme progona hrišćana, car ga pošalje u Aleksandriju da tamo zatre hrišćane, ali mu se na putu javi Gospod, odvrati ga od namere i privoli za svoju veru. Ovo izdajstvo razbesne cara, koji naredi da Prokopija bace na najteže muke. U tamnici svecu se javi Hrist, ohrabri ga da istraje i prekrsti u hrišćanstvo.

U Popovom Polju i Hercegovini smatraju ga za ognjevitog sveca, u koje još spadaju: Sveti Ilija, Ognjena Marija i Sveti Pantelija. Na te praznike i susvetice ne radi se s klasom da se žito ne bi upalilo ili da ga vetar ne bi raznosio. O tome govore stihovi:

Gromom bije gromovit Ilija,

vatrom pali Ognjena Marija,

jarom veje Prokopije,

potpiruje Sveti Pantelija.

U mnogim krajevima na ovaj dan priređuju se svadbe jer je Prokopije zaštitnik mladenaca, tako da nema zlih očiju i niko ne može da urekne mladu i svatove.

U Bosni misle da tog dana Prokopije posećuje svadbe i deli blagoslove, zato u zdravicama obavezno nazdravljaju svetitelju.

U Srbiji se kaže da je Prokopijevdan težak praznik. Tog dana kamen i drvo u vodi prokopni. Bunardžije slave Svetog Prokopija, pa tog dana ne rade. Slave ga i rudari kao svog zaštitnika, te tog dana ne kopaju rudu već samo osiguravaju jamu direcima i krstom Svetog Prokopija teraju podzemne demone. U selima se ne diraju ašov i lopata, i ništa se ne bode u zemlju.

Priča iz Stiga kazuje da je neki seljak kopao bunar na Prokopijevdan i iskopao crnu smrdljivu vodu, od koje se pogušila sva čeljad u kući. Kad je kopač osetio da i njega hvata slabost, pao je na kolena i počeo da moli sveca za milost i oprost. Svetac se pojavi s cvetnim vencem na glavi, ponudi seljaka vinom i ovaj povrati snagu; zatim svakom iz kuće poturi vino pod nos i svi se probudiše. Seljak se zareče da će od tada slaviti krsnu slavu Svetog Prokopija.

Žene u Srbiji ne daju deci da se kupaju u rekama i jezerima i dobro paze da niko ne pere rublje da ne izaziva Prokopija.

Izvor: D. Antonić, Srpski narodni kalendar 2018/7526, Informatika, Beograd, 2017.