Свети Прокопије рођен је у 2. веку у Јерусалиму. Ступио је у службу злогласног цара Диоклецијана и достигао висок војни чин. У време прогона хришћана, цар га пошаље у Александрију да тамо затре хришћане, али му се на путу јави Господ, одврати га од намере и приволи за своју веру. Ово издајство разбесне цара, који нареди да Прокопија баце на најтеже муке. У тамници свецу се јави Христ, охрабри га да истраје и прекрсти у хришћанство.

У Поповом Пољу и Херцеговини сматрају га за огњевитог свеца, у које још спадају: Свети Илија, Огњена Марија и Свети Пантелија. На те празнике и сусветице не ради се с класом да се жито не би упалило или да га ветар не би разносио. О томе говоре стихови:

Громом бије громовит Илија,

ватром пали Огњена Марија,

јаром веје Прокопије,

потпирује Свети Пантелија.

У многим крајевима на овај дан приређују се свадбе јер је Прокопије заштитник младенаца, тако да нема злих очију и нико не може да урекне младу и сватове.

У Босни мисле да тог дана Прокопије посећује свадбе и дели благослове, зато у здравицама обавезно наздрављају светитељу.

У Србији се каже да је Прокопијевдан тежак празник. Тог дана камен и дрво у води прокопни. Бунарџије славе Светог Прокопија, па тог дана не раде. Славе га и рудари као свог заштитника, те тог дана не копају руду већ само осигуравају јаму дирецима и крстом Светог Прокопија терају подземне демоне. У селима се не дирају ашов и лопата, и ништа се не боде у земљу.

Прича из Стига казује да је неки сељак копао бунар на Прокопијевдан и ископао црну смрдљиву воду, од које се погушила сва чељад у кући. Кад је копач осетио да и њега хвата слабост, пао је на колена и почео да моли свеца за милост и опрост. Светац се појави с цветним венцем на глави, понуди сељака вином и овај поврати снагу; затим сваком из куће потури вино под нос и сви се пробудише. Сељак се зарече да ће од тада славити крсну славу Светог Прокопија.

Жене у Србији не дају деци да се купају у рекама и језерима и добро пазе да нико не пере рубље да не изазива Прокопија.

Извор: Д. Антонић, Српски народни календар 2018/7526, Informatika, Београд, 2017.