СРПСКИ НАРОДНИ КАЛЕНДАР 2018 (18. јул)
Naziv: СВЕТИ АТАНАСИЈЕ СВЕТОГОРСКИ
СВЕТИ АТАНАСИЈЕ СВЕТОГОРСКИ
Свети Атанас Атонски или Светогорски сматра се утемељивачем монашког живота на Светој Гори. Међу првима се повукао на ово полуострво и изградио чувени грчки Манастир Лавра. Живео је у 10. веку и за живота стекао много поклоника и уживао поверење византијских царева. Написао је и први типик, односно устав Свете Горе.
Народ га сматра једним од заштитника од непогода и олуја. Верује се да је Свети Атанасије био један од највећих пустињака, испосника. Његов безгрешан живот био је трн у ђавољем оку, па ђаво реши да га наведе на сагрешење. Претвори се у младу и најлепшу девојку тог времена, а по казивању очевидаца, такве лепоте тешко да ће икад више бити. Ђаво у лику прелепе девојке ступи пред Атанасија, покорно га молећи да је прими у службу. Свети Атанасије се у почетку мало колебаше и нећкаше, али опчињен лепотом пристаде. Девојка немаше стрпљења већ одмах поче да наговара Атанасија да се одрекне Бога, остави досадне вере, узме њу и да заједно живе, верујући у много моћнијег ђавола. Искушење беше огромно, највеће које је Атанасија дотад задесило. Нека чудна слабост га обузе, али у последњем тренутку се трже и замоли девојку да покаже ту ђавољску моћ тако што ће ускочити у мали ћуп. Девојка сместа то учини, а Атанасије, жмурећи, приђе ћупу, чврсто га затвори, а затим га баци у море. По мору је ћуп плутао три године, док га не нађоше неки рибари. Отворише да виде шта има унутра, а ђаво то искористи, искочи из ћупа и побеже. Тако ђаво поново слободно шета овим светом у разним облицима, искушава и мори људе.
Ова прича се може чути на југу Србије, где још кажу да чим загрми, ђаво помисли да то иде Свети Атанасије, уплаши се и одмах скаче у први суд. Зато је важно да се судови стално држе затворени.
У западној Србији Светог Атанасија славе воденичари, који тог дана не мељу ништа, него се окупе око најстаријег од њих, свако донесе нешто мрса и вина и славе свеца. Воденичари тврдо верују да ђаволи вребају у врбацима и вировима, па ни водени точак неће добро да се окреће.
Извор: Д. Антонић, Српски народни календар 2018/7526, Informatika, Београд, 2017.