AktuelnostiVerski prazniciDa se ne zaboraviKalendar događaja

SRPSKI NARODNI KALENDAR 2018 (12. jul)

Naziv: Petrovdan

Petrovdan

Crkva ga slavi u čast apostola Petra i Pavla. Petar je jedan od 12 velikih apostola. Pre nego što je sreo Isusa Hrista, bio je ribar i zvao se Simon. Prvi je izrazio veru u Hrista i celog ovozemaljskog života služio je hrišćanstvu. Propovedao je po Palestini, Maloj Aziji, Iliriku i Italiji. Činio je mnoga čudesa, a o njegovoj isceliteljskoj moći postoje legende. Prema jednoj, čak je i njegova senka lečila bolesne. Po zapovesti cara Nerona, stradao je mučeničkom smrću. Srbi smatraju Petrovdan velikim praznikom, a glavne karakteristike praznika jesu: branje cveća i bilja, kult mrtvih, u čemu su glavnu ulogu imale jabuke, kao i žrtvovanje guske, odnosno guščeta.

Kad je Bog delio uloge, Svetom Petru je podario vino, pšenicu i ključeve od nebeskog carstva. Zato on sedi na vratima raja i ispituje umrle. Sveti Petar je, takođe, postavio nebeskog kovača na Mesec da ga okuje i sačuva za zemlju. Sa Svetim Savom je zamenio verige, pa se zato dešava da su na Savindan dani topli, a oko Petrovdana odjednom osveži.

Priča se da je neka žena u okolini Kragujevca prala veš na potoku na ovaj dan, kad naiđe starac iz šume i upita je da li zna da je danas Blagi dan. Žena ne reče ništa, nego nastavi da pere. Na to Sveti Petar, jer to je bio on, reče: „Ostaćeš nema do idućeg Petrovdana.ˮ Tako i bi. Žena posta mutava i provede u postu čitavu godinu, a kad dođe Petrovdan, ona uskliknu Božje ime. Od tada je išla po svetu, slavila ime svetitelja i pričala o svom iskupljenju.

Najstarija srpska crkva, hram posvećen Svetom Petru iz 9. veka, nalazi se u neposrednoj blizini Novog Pazara. Narod iz Raške i drugih mesta okuplja se na ovaj dan oko nje. Oko crkve su sofre, sto i klupe, koje su napravile viđenije porodice ovog kraja. Tu se jede, pije, zapeva i zaigra, sve u slavu Petrovdana. U poslednje vreme to je preraslo u veliki narodni sabor.

Vasojevići u Crnoj Gori na ovaj dan pale lile, gomile granja, obično na katunu, a deca pripreme savijenu brezovu koru u koju naguraju slamu, zapale je i obilaze torove i kolibe. U Hercegovini takođe pale veliku vatru, a deca baklje – mašale.

Milanovčani i seljaci iz okoline na ovaj dan se okupljaju oko Crkve Savinac. Tada dolaze bolesni i nemoćni, jer se veruje da je tog dana voda koja izvire ispod crkve lekovitija.

Nekad su se ljudi iz Popovog Polja na ovaj dan skupljali u Zavali. Dolazili su i iz Stoca, Ljubinja, Trebinja i Dalmacije. Kod kuće su ostajali samo stari i nemoćni. Oko manastira se postave šatre i šarene tezge na kojima se svašta prodaje. Muzika svira od ranog jutra, sve dok ne počne manastirska služba. Tada se sve utiša i prestaju svaka kupovina i prodaja. Posle službe, veselje se nastavljalo do kasno u noć. Predveče dva izabrana čoveka iz Zavale išla su od tezge do tezge i tražila od trgovaca i kafedžija placarinu. Svako je davao koliko misli da treba, jer je placarina, u stvari, prilog za crkvu.

Izvor: D. Antonić, Srpski narodni kalendar 2018/7526Informatika, Beograd, 2017.

informatika_logo (100,70,0,20)

 

 

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

692d3f58-7e40-4397-adb5-36c1101ff6d2
Prethodni članak

Zadužbinarstvo – časna srpska tradicija

toma-vucic-perisic
Naredni članak

Umro je jedan od najmoćnijih Srba XIX veka Toma Vučić Perišić