Да се не заборавиЗанимљивости

СРПСКИ МЕДИЦИНСКИ КОДЕКС: ЈОВАН АПОСТОЛОВИЋ – ПРВИ СРБИН КОЈИ ЈЕ ЗАВРШИО ФАКУЛТЕТ, А ДАНАС ЈЕ ЗАБОРАВЉЕН

Јован Апостоловић родио се у Пешти, од оца Вукана и мајке Љубице. Иако рођен далеко од отаџбине, васпитаван је по православним традиционалним обичајима. Tачан датум и година његовог рођења остали су непознати, а историчари их и даље разматрају. Оно што се са сигурношћу зна јесте да је рођен у периоду између 1731. и 1735. године. Ристо Јеремић навео је 1731. као годину рођења. Та година је и стављена на споменик Јована Апостоловића испред Пастеровог завода у Новом Саду.

Наш први лекар Јован Апостоловић школовање је започео у приватној будимској школи код учитеља Дамјана Игњатовића. Већ у почетку показао је склоност ка математици, а његов учитељ, иначе врстан познавалац српске историје, навео га је да заволи српску епску поезију, коју је Јован често рецитовао.

Иако родитељи то нису одобравали, учитељ успева да се избори да Јован упише нижу гимназију, тзв. Латинску школу, коју су у Будиму могли да похађају и православци. Потом, опет уз наговор свог учитеља, наставља школовање на вишој гимназији у Пожуну (данашњој Братислави), где 1750. године уписује други разред познатог Лицеја и проводи у њему четири године. Пожун (Братислава) је за разлику од мађарске католичке Пеште био протестантски словачки град и био је пуно отворенији према Србима и осталим православцима. Јован Апостоловић је у Пожуну засенио остале ученике, што није промакло ни тадашњем професору филозофије и директору Лицеја Михаелу Плешку, који  је директно утицао на Јована да упише студије медицине.

Медицински факултет у Халеу уписао је 18. маја 1754. године, а завршио их је пре рока одличним  „excellensˮ успехом 1757. године. Дипломирао је 12. октобра 1757. године са темом Modum quo affectus animi in corpus humanum agunt generatium (Начин на који уопште осећања делују на људско тело). Своју докторску дисертацију Апостоловић у свом уводу посвећује свом српском народу и чувеном лекару Герхаду Ван Свитену. У својој дисертацији Апостоловић износи и тезе у вези са памћењем, одбацујући теорију да протицање „мождане течности омогућава размишљањеˮ. Његов рад претеча је за многе радове о стресу који ће доћи много година касније.

Насловна страна дисертације Јована Апостоловића

Насловна страна докторске дисертације Јована Апостоловића

У обраћању српском народу у својој дисертацији каже: „(…) Можда ће сам овај успех покренути мој угледни српски род, до сада довољно славан по оружју, да убудуће такође буде прослављан по својој књижевности и науци које једнако доприносе и телесном и духовном, и да се тако, не само мачем већ и науком, као што кажу, бори за напредак своје миле отаџбине.ˮ

Након одбране доктората Апостоловић се враћа у Пешту, а 1759. године долази у Нови Сад, који полако почиње од Сомбора да преузима улогу економског и културног центра Срба у Аустроугарској. У први мах је одбијен захтев да постане градски физик (образложење је била висока плата за младог лекара, а прави разлог је било то што је био Србин), али је три године касније због свог искуства и знања ипак постављен за градског физика и то 1. јануара 1763. Године, како би спречио ширење куге. Када је Јован успешно одбранио продор куге у Нови Сад, брзо је са те функције био и смењен.

Последњих пет година свог живота провео је прелазећи Саву и Дунав, како би Србима који су били под турском окупацијом несебично помогао у лечењу, сузбијању колере и других зараза. Време које је потрошио радећи за друге није била његова једина жртва. Др Јован Апостоловић помажући у лечењу других је и сам оболео, па је попут неког епског јунака у жељи да помогне другима дао и свој живот. Болест га је савладала те 1770. године умире у Новом Саду.

Слика и лик Јована Апостоловића налазе се у Матици српској међу бројним Новосађанима тога доба. Нажалост, како је и сам Јован Апостоловић временом пао у заборав, ми данас не знамо која је од тих слика његов лик, тако да нам је његов изглед још увек непознат.

ПИШЕ: Александар Кобиларов

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

uns
Претходни чланак

Основано је Српско новинарско друштво

130full-slobodan-djuric
Наредни чланак

Погинуо је глумац Слободан Ђурић