Beograd je bio velika granica ‒ između carstava i strana sveta.

Da bi se prelazilo preko tih granica, morali su se poštovati mnogi zakoni.

Ne zna se kad je to bilo, davno i davno, kad je jedan veliki car u Beogradu postavio vagu za merenje dobra i zla. Teg je bila ‒ duša. Teg mali, ali presudni.

Koji su bili dobri, voleli su ljude i Beograd, a koji su bili zli ‒ hulili su na Beograd i na Boga.

Te vage odavno nema, ali ime Terazije ostade do danas.

I svako sebe meri sam.

IZVOR: Lakićević 2016: Dragan Lakićević, Srpske legende, Beograd: „Vukotić media”, str. 214.