Београд је био велика граница ‒ између царстава и страна света.

Да би се прелазило преко тих граница, морали су се поштовати многи закони.

Не зна се кад је то било, давно и давно, кад је један велики цар у Београду поставио вагу за мерење добра и зла. Тег је била ‒ душа. Тег мали, али пресудни.

Који су били добри, волели су људе и Београд, а који су били зли ‒ хулили су на Београд и на Бога.

Те ваге одавно нема, али име Теразије остаде до данас.

И свако себе мери сам.

ИЗВОР: Лакићевић 2016: Драган Лакићевић, Српске легенде, Београд: „Вукотић медиа”, стр. 214.