Sretenje se praznuje na četrdeseti dan od Božića, 15. februara po gregorijanskom odnosno 2. februara po julijanskom kalendaru. Na ovaj dan je Devica Marija unela svog sina Isusa Hrista u Jerusalimski hram, kako bi ga po tradiciji posvetila Gospodu. Prvosveštenik Zaharija tada je Presvetu Mariju postavio na mesto za devojke umesto na mesto za žene, što je naišlo na negodovanje prisutnih fariseja. U hramu su se našli starac Simeon i proročica Ana. Oboje su odmah prepoznala Mesiju. I Sveta tri kralja su sa istoka došli u Jerusalim, prateći Vitlejemsku zvezdu, da se poklone novom Mesiji. U Jerusalimu ih je primio car Irod i zatražio da mu jave gde je Isus da bi mu se navodno i on poklonio. Irod, uplašen da mu novorođeni mesija ne preuzme presto, zapravo je skovao plan da ubije Isusa. Tri kralja poznata i kao tri mudraca darovaše Isusu tamjan kao Bogu, zlato kao kralju i plemenitu mast, i smirnu kao čoveku. Anđeo je upozorio mudrace da ne javljaju Irodu gde se Isus nalazi. Irod na kraju izdaje naredbu da se sva deca do dve godine starosti, rođena u Vitlejemu i okolini pobiju, ali Sveta porodica veđ je bila spašena. Anđeo se već obratio Josifu rečima: „Ustani, uzmi dete i mater njegovu, pa beži u Egipat, i budi onde dok ti ne kažem: jer će Irod tražiti dete da ga pogubi.“

 Za vreme vladavine cara Justinijana, 544. godine, utvrđeno je svečano praznovanje ovog praznika. Time je Sretenje postalo jedan od važnijih crkvenih svečanih praznika.

Mnogi narodni običaji su vezani za praznik Sretenja Gospodnjeg. Veruje se da se na taj dan susreću zima i leto. Od Sretenja dani postaju primetno duži i topliji. Prema verovanju, na dan Sretenja medvedi se bude iz zimskog sna, što označava kraj zime, i zbog toga narod priželjkuje da ovaj dan bude oblačan kako se mečka ne bi uplašila sopstvene senke. Ukoliko pak dan bude sunčan, mečka će se uplašiti svoje senke i vratiti se u pećinu gde će spavati još 6 nedelja pa će i zima još toliko trajati. Sretenje se dakle, smatra vesnikom proleća i leta, danom kada se priroda budi iz zimskog sna. Na sličan način praznik Preobraženja, koji se obeležava 19. avgusta po gregorijanskom a 6. avgusta po julijanskom kalendaru, označava dolazak jeseni i zime, kada priroda počinje opet da se menja, dani postaju kraći i hladniji, a menjaju se i gora i voda.

Mlade devojke naročito treba da obrate pažnju kog će muškarca prvog sresti na dan Sretenja. Veruje se da će njihov budući suprug upravo ličiti na ovog muškarca, kako fizički tako i po karakteru.

Na Sretenje treba paliti sveće u kući kako bi dom i ukućani bili zaštićeni od udara groma.

Ustanak u Orašcu na Sretenje

Sretenje je naročito značajan praznik za srpski narod i državu. On se danas slavi i kao Dan državnosti Republike Srbije. Neki od najznačajnijih događaja u srpskoj istoriji koji su se dogodili na dan Sretenja su:

1804. Održan je čuveni zbor u Orašcu, danas selu u sastavu aranđelovačke opštine, čime je otpočeo Prvi srpski ustanak. 

1835. U Kragujevcu je donet prvi demokratski ustav Knjaževstva Srbije, poznat kao Sretenjski ustav, koji je ukinuo feudalizam i Srbiju učinio modernom nacionalnom državom u skladu sa tekovinom Francuske revolucije.

1909. U Skoplju je održana prva skupština Srba u Osmanskom carstvu.

2002. Ponovo je proslavljeno Sretenje kao Dan državnosti Republike Srbije.Formiranjem Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, ovaj praznik je prestao da se zvanično slavi, a 10. jula 2001. Skupština Srbije ponovo usvaja Sretenje kao Dan državnosti.

Sretenjski ustav

2007. Sretenje je proslavljeno i kao Dan Vojske Srbije, odlukom predsednika Republike Srbije krajem 2006. Odlučeno je da se ovaj dan obeležava kao Dan vojske jer su vojni uspesi u Prvom srpskom ustanku vodili stvaranju srpske vojske i države.

2011. Bronzana statua Manekena Pisa obučena je u šumadijsku narodnu nošnju u čast dana državnosti Srbije. Maneken Pis je po legendi dečak koji je spasio grad Brisel od miniranja tako što je sopstvenim urinom ugasio fitilj dinamita, a njegova statua je simbol Brisela i datira iz 18. veka.

2012. Najpopularniji internet pretraživač „Gugl“ je prvi put Srbiji čestitao dan državnosti.

2014. Održan je referendum na severu Kosova, u opštinama Kosovska Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić. 99,74 % izašlih na ovom referendumu su se izjasnili da ne prihvataju institucije samoproglašene Republike Kosovo.

2016. Društvena mreža „Fejsbuk“ je prvi put čestitala Srbiji Dan državnosti.