Сретење се празнује на четрдесети дан од Божића, 15. фебруара по грегоријанском односно 2. фебруара по јулијанском календару. На овај дан је Девица Марија унела свог сина Исуса Христа у Jерусалимски храм, како би га по традицији посветила Господу. Првосвештеник Захарија тада је Пресвету Марију поставио на место за девојке уместо на место за жене, што је наишло на негодовање присутних фарисеја. У храму су се нашли старац Симеон и пророчица Ана. Обоје су одмах препознала Mесију. И Света три краља су са истока дошли у Јерусалим, пратећи Витлејемску звезду, да се поклоне новом Месији. У Јерусалиму их је примио цар Ирод и затражио да му јаве где је Исус да би му се наводно и он поклонио. Ирод, уплашен да му новорођени месија не преузме престо, заправо је сковао план да убије Исуса. Три краља позната и као три мудраца дароваше Исусу тамјан као Богу, злато кaо краљу и племениту маст, и смирну као човеку. Анђео је упозорио мудраце да не јављају Ироду где се Исус налази. Ирод на крају издаје наредбу да се сва деца до две године старости, рођена у Витлејему и околини побију, али Света породица веђ је била спашена. Анђео се већ обратио Јосифу речима: „Устани, узми дете и матер његову, па бежи у Египат, и буди онде док ти не кажем: јер ће Ирод тражити дете да га погуби.“

 За време владавине цара Јустинијана, 544. године, утврђено је свечано празновање овог празника. Тиме је Сретење постало један од важнијих црквених свечаних празника.

Многи народни обичаји су везани за празник Сретења Господњег. Верује се да се на тај дан сусрећу зима и лето. Од Сретења дани постају приметно дужи и топлији. Према веровању, на дан Сретења медведи се буде из зимског сна, што означава крај зиме, и због тога народ прижељкује да овај дан буде облачан како се мечка не би уплашила сопствене сенке. Уколико пак дан буде сунчан, мечка ће се уплашити своје сенке и вратити се у пећину где ће спавати још 6 недеља па ће и зима још толико трајати. Сретење се дакле, сматра весником пролећа и лета, даном када се природа буди из зимског сна. На сличан начин празник Преображења, који се обележава 19. августа по грегоријанском а 6. августа по јулијанском календару, означава долазак јесени и зиме, када природа почиње опет да се мења, дани постају краћи и хладнији, а мењају се и гора и вода.

Младе девојке нарочито треба да обрате пажњу ког ће мушкарца првог срести на дан Сретења. Верује се да ће њихов будући супруг управо личити на овог мушкарца, како физички тако и по карактеру.

На Сретење треба палити свеће у кући како би дом и укућани били заштићени од удара грома.

Устанак у Орашцу на Сретење

Сретење је нарочито значајан празник за српски народ и државу. Он се данас слави и као Дан државности Републике Србије. Неки од најзначајнијих догађаја у српској историји који су се догодили на дан Сретења су:

1804. Одржан је чувени збор у Орашцу, данас селу у саставу аранђеловачке општине, чиме је отпочео Први српски устанак. 

1835. У Крагујевцу је донет први демократски устав Књажевства Србије, познат као Сретењски устав, који је укинуо феудализам и Србију учинио модерном националном државом у складу са тековином Француске револуције.

1909. У Скопљу је одржана прва скупштина Срба у Османском царству.

2002. Поново је прослављено Сретење као Дан државности Републике Србије.Формирањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, овај празник је престао да се званично слави, а 10. јула 2001. Скупштина Србије поново усваја Сретење као Дан државности.

Сретењски устав

2007. Сретење је прослављено и као Дан Војске Србије, одлуком председника Републике Србије крајем 2006. Одлучено је да се овај дан обележава као Дан војске јер су војни успеси у Првом српском устанку водили стварању српске војске и државе.

2011. Бронзана статуа Манекена Писа обучена је у шумадијску народну ношњу у част дана државности Србије. Манекен Пис је по легенди дечак који је спасио град Брисел од минирања тако што је сопственим урином угасио фитиљ динамита, а његова статуа је симбол Брисела и датира из 18. века.

2012. Најпопуларнији интернет претраживач „Гугл“ је први пут Србији честитао дан државности.

2014. Одржан је референдум на северу Косова, у општинама Косовска Митровица, Звечан, Зубин Поток и Лепосавић. 99,74 % изашлих на овом референдуму су се изјаснили да не прихватају институције самопроглашене Републике Косово.

2016. Друштвена мрежа „Фејсбук“ је први пут честитала Србији Дан државности.