Stasavši u Jordanskoj pustinji, telesno i duhovno, sveti Jovan je, u tridesetoj godini, po volji Božjoj, počeo svoju proročku i propovedniču delatnost. Veoma brzo oko njega se okupio veliki broj učenika koje je on učio postu i molitvi. Iz dana u dan okupljalo se oko njega mnoštvo naroda. Dok on „propovedaše u pustinji Judejskoj (…), izlažaše k njemu Jerusalim i sva Judeja, i sva okolina jordanska: „Pokajte se!”, gromoglasno je uzvikivao, „Približilo se Carstvo Nebesko! Pripremite put Gospodnji! Poravnite staze Njegove!”,svedoče o svetom Preteči jevanđelisti Matej, Marko i Luka.

Neki su mislili da je Jovan obećani Mesija. On je odgovarao da je on samo „glas koji viče u pustinji; ja vas krštavam vodom, a Onaj što ide za mnom, jači je od mene; ja nisam dostojan da mu odrešim kaiše sa Njegove obuće. On će vas krstiti Duhom svetim i ognjem”.

Kada je Jovan ugledao Hrista, uzviknuo je: „Gle, kako krotko ide! To je Jagnje Božje, koje uze na sebe grehe sveta. Bog je hteo da ja svedočim za Njega, i ja velim da je Duh Sveti na Njemu i da je On Božji Sin.” Na Hristovo traženje da ga Jovan krsti, sveti Preteča se začudi i reče: „Ti mene treba da krstiš, a Ti dolaziš da ja krstim Tebe?” Isus Hristos mu odgovori: „Tako treba da bude.” Jovan ga krsti. Otuda naziv Krstitelj. Sveti Jovan Preteča i Krstitelj Gospodnji je jedini od proroka kome je bilo dato da može rukom da pokaže Onoga čiji je dolazak prorokovao. Otuda i naziv prorok. Pošto je propovedao dolazak Mesije, Sina Boga Živog, Predanje ga naziva Pretečom.

Sveti Jovan Krstitelj slavi se 7. januara po julijanskom kalendaru, odnosno 20.januara po gregorijanskom kalendaru. Crkva mu je odredila ovaj datum po Bogojavljanju, jer je na Bogojavljenje krstio Hristosa. Takođe 20. januara jevanđelist Luka hteo je da prenese telo Jovanovo iz Sevastije gde je velikog proroka posekao car Irod. Uspeo je samo da prenese jednu ruku u Antiohiju, svoje rodno mesto, gde je čuvana do desetog veka, a posle preneta u Carigrad odakle je nestala u vreme Turaka. Priča se da je svake godine na dan svetiteljev arhierej iznosio pred narod njegovu ruku. Kada bi se javljala raširena najavljivala je rodnu i obilnu godinu, a kada bi bila zgrčena predskazivala je nerodnu i gladnu.

Među ličnostima jevanđelskim koje okružuju Spasitelja, ličnost Jovana Krstitelja zauzima posebno mesto, kako po svom čudesnom dolasku na svet i načinu života, tako i po svom tragičnom izlasku iz svoga života. On je bio takve moralne čistote da se pre mogao nazvati anđelom nego smrtnim čovekom, a jedini je od svih proroka koji je svetu mogao i rukom pokazati onoga koga je prorokovao.

Srpski narod izuzetno poštuje Svetog Jovana, pa je kao narodna izreka zabeleženo: „Nad Jovanom višeg i pribranijeg nema.” Kada se nešto od nekog hoćeg izmoliti, kaže se: „Kumim te Bogom i Svetim Jovanom.” Veruje se da Sveti Jovan stoji na strugi Jovanovoj, odnosno na vratima onoga sveta i propušta duše umrlih. Pri sklapanju kumstva i pobratimstva obavezno se kao zavet pominje Sveti Jovan, koji je zaštitnik ovog cenjenog običaja.

Osim Gospoda i Presvete Bogorodice, Sveta Crkva samo Svetog Jovana proslavlja više puta u toku godine i tako ukazuje na duhovnu veličinu njegove ličnosti i nezamenjivi udeo u iskupiteljskom delu Gospoda Isusa Hrista.

Desna ruka Svetog Jovana Krstitelja, ona kojom je zahvatio vodu iz Jordana kada je krstio Isusa Hristosa, i dalje je u vlasništvu Srpske pravoslavne crkve, a čuva se u manastiru na Cetinju.

Po broju svečara, Jovanjdan je četvrta slava u Srbiji.