На данашњи дан, 17. октобра 1912. године српки посланик у Цариграду предао је декларацију српске владе, која је у суштини била објава рата Турској, чиме је Србија и званично ушла у Први балкански рат. Сукоб је иначе почео девет дана раније, када је Црна Гора, као прва чланица Балканског савеза, објавила Турској рат. Сукобу је претходило вишевековно присуство Турака на Балкану, те жеља, у XIX веку признатих балканских краљевина Србије, Црне Горе, Бугарске и Грчке, да прошире своје територије и протерају Османлије из Европе. Иако је то био заједнички интерес поменутих држава, српско-бугарски односи дуго су ометали стварање споразума и заједничке акције. Ипак, почетком 1912. године склопљен је прво споразум између Србије и Бугарске, а потом и између Бугарске и Грчке, чему је затим приступила и Црна Гора, па је тако, без знања великих сила, осим Русије, настао Балкански савез. Када су велике силе, у августу месецу, сазнале за уговоре балканских држава, покушале су да их одговоре од сукоба, те су оне током септембра и почетком октобра, првенствено Аустроугарска, имале и дипломатске акције, као и нови план реформи о децентрализацији у европској Турској, али је већ било касно. Ипак, оне су 8. октобра предочиле балканским држава да неће дозволити промену постојећег територијалног стања, без обзира на резултате рата, но све је већ било спремно са обе стране и мобилизације извршене, те је Црна Гора истог дана започела сукоб. Иако су током рата све чланице углавном ратовале засебно, било је и удруживања, а главни смер српских похода био је ка југу, Косову, Македонији и Санџаку, пошто Аусторугарска није дозвољавала проширење ка западу. Једна од првих српских великих битака у том рату била је Кумановска, у којој су Срби победили Турке и натерали их да напусте већи део вардарске долине, и после које је генерал Радомир Путник био унапређен у чин војводе. Постојала је идеја да се иде до Солуна, али је то одбачено јер су савезници већ били тамо, такође је постојала и свест о томе да велике силе не би дозволиле излазак Србије на Јонско море, па је тако српска војска 18. новембра избила на Јадранско море северно од Љеша, а после тога и код Драча. Но, и то је изазвало велико противљење у Европи, па је на иницијативу Аустроугарске створена Албанија, а Аусторугарска и Србија већ тада су се нашле на ивици рата. Он је избегнут сазивањем конференције амбасадора великих сила у Лондону, на којој је призната Албанија, а Србија била принуђена да се повуче, али јој је дато право да има посредан приступ мору пругом. Рат је формално завршен Лондонским уговором, потписаним 30. маја 1913. године, којим је поред успостављања нове државе Албаније, Санџак подељен између Србије и Црне Горе, Бугарска добила део Тракије, Крит дат Грчкој, а статус Македоније остао неодређен, што је, уз још неке спорне ствари, довело до избијања Другог балканског рата између Бугарске и дојучерашњих савезника, као и Турске, тек коју недељу касније.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1842. године рођен је Чедомиљ Мијатовић, српски економиста, књижевник, историчар, политичар и дипломата, један од најзначајнијих либерала;
1909. године Владимир Алексић је у Панчеву извео први лет једрилицом;
1922. године рођен је рођен је књижевник, критичар, драматург, песник и драмски писац Борислав Михајловић Михиз;
1930. године рођен је историчар и и академик Милош Благојевић;
1936. године срушена је кафана „Албанија“ у Београду, на чијем месту је данас истоимена палата;
1972. године британска краљица Елизабета II стигла је у званичну посету Југославији;
1975. године умро је филолог и академик Милан Будимир;
1997. године избио је велики пожар у Југословенском драмском позоришту.