АктуелностиДа се не заборавиЗанимљивости

СРБИ У СПИСИМА СТАРИХ ПОВЕСНИЦА

Страбон

(63–19. године старе ере)

„…Реку Ксант старинци су називали Србица.”

 

Плиније

(Од 69. до најкасније 75. године нове ере)

„…Поред Кимерана станују Меотици, Вали, Срби (Серби), Зинги, Псеси.”

 

Клаудије Птоломеј

(око 150. године)

„…Између Кераунског горја и реке Ра, налазе се Оринеји, Вали и Срби.”

*

Антропогеографски основ српског имена налазимо већ код античког писца Страбона (63–19. године старе ере), који недвосмислено каже: „…Реку Ксант старинци су називали Србица” (Strabonis rerum geographicarum libri septendecini, Basileza 1571 s. 763).

Тај податак постаје још јаснији имамо ли у виду најстарије сведочанство о постојању српског етника, које се налази у књизи Плинијевој Познавање природе, где дословце каже: „…Поред Кимерана станују Меотици, Вали, Срби (Серби), Зинги, Псеси” („A Cimmerio accolunt Maedici, Vali, Serbi, Zingi, Psesii”) [Plinius Caecilius Secundus, Historia naturalis, VI, с. 7 & 19, Leipzig 1875].

Овај запис датован је од 69. до најкасније 75. године нове ере и непатворено је сведочанство о постојању српског етноса у првом веку новог бројања времена.

Скоро читав век касније наилазимо на конкретно бележење имена српског народа у спису Географија Клаудија Птоломеја, ондашђњег највећег зналца географије. Његови информатори обавестили су га о етничкој локацији Срба: „…Између Кераунског горја и реке Ра, налазе се Оринеји, Вали и Срби” (Claudius Ptolomaius, Geographica… V, s. 9).

 

Напомена приређена на основу: Александар М. Петровић, Кратка археографија Срба, Словенски институт, Нови Сад (у књизи се налази сепарат са оригиналним документима).

 

Извор: СЕРБИА : српски народ, српска земља, српска духовност у делима страних аутора : песме и поеме, приповетке, романи, драме, путописи, беседе, дневници, мемоари, есеји, писма, записи [одабрали и приредили: Р. Дамјановић, Н. Томић и С. Ћосић], Београд: „Итака”, стр. 124.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

Miodrag_Andric-Ljuba_Moljac
Претходни чланак

Рођен је глумац Миодраг Андрић – Љуба Мољац

H
Наредни чланак

Објављен је „Законик о рудницима”