Рај на земљи – овим речима многи описују Сејшелска острва, која су од Србије удаљена око 6.400 километара. Без обзира што делује да између Србије и Сејшела не постоји никаква веза, истина је другачија. На Сејшелима живи око петнаест Срба, који имају православну капелу у којој се сваке недеље и сваког празника служи литургија. Велику заслугу у свему томе има и породица Јаношевић, супружници Срђан (71) и Весна (69), као и њихова ћерка Срђана (38).

Срђан и Весна су први пут на Сејшеле дошли 1981. године, а 1985. године сејшелска влада им је понудила да раде за њих. Планирали су да на Сејшелима остану неколико година и да се потом врате у Сарајево (где су пре тога живели). Mеђутим, рат у Босни и Херцеговини 1993. године им је променио планове. Сазнавши да су у Сарајеву остали без ичега, одлучили да се остану на Сејшелима. Та година није променила само њихово место становања, већ и животе у целости.

Свештеник Срђан Јаношевић са супругом Весном

Док су живели у Сарајеву, Срђан Јаношевић је радио у ЈАТ-у, а његова супруга Весна радила је као новинарка на РТ Сарајево. У току ратних дешавања 1993. године, али и након те године, далеко од своје земље, рођака и пријатеља, Јаношевићи почињу чешће да читају Библију и да се моле, ни не слутећи шта ће се догодити 16 година касније. У мају 2009. године митрополит Танзаније, Димитриос, понудио је Срђану Јаношевићу да као свештеник води парохију Грчке православне цркве, од патријаршије Александрије и све Африке. До свега тога је дошло тако што се око стотину православних верника који живе на Сејшелима (не само Срби) окупило и изразило жељу да оснује православну заједницу. Као најобразованији у верском смислу међу њима, иако без завршене школе за свештенички позив, Срђан Јаношевић је по мишљењу митрополита Димитриоса био најдостојнији за ту улогу. Након његовог предлога, Срђан одлази у манастир у Грчкој, у ком проводи три месеца, како би се што боље припремио за свештенички позив. Рукоположен је 13. децембра 2009. године у Солуну, у 62. години.

Свештеник Срђан Јаношевић

Капела у којој отац Срђан служи свету литургију се налази у кући породице Јаношевић и посвећена је Светом Димитрију Солунском. Сваке недеље се окупи од десет до петнаест верника (Срба, Руса, Украјинаца), а за Божић и Васкрс Јаношевићи изнајме салу у једном хотелу, како би могли да угосте све вернике којих тада буде по неколико десетина.

Поглед из капеле на Индијски океан и палме

Свештеникова ћерка Срђана Јаношевић школовање је започела у међународној школи на Сејшелима 1987. године. По завршетку школе одлази у Енглеску на даље школовање и тамо проводи две године, студирајући енглеску литературу, француски језик, позориште и балет. Након тога се враћа на Сејшеле и почиње да ради на радио станици и да предаје плес. Већ наредне године је добила стипендију Владе Сејшела за наставак студија на Универзитету Рединг (Енглеска) и ту проводи три године. За то време је била директор радио станице на Факултету и изборила се за лиценцу, како би се радио станица слушала на читавом Универзитету, а не само на Факултету на ком је студирала. На Сејшеле се враћа 2002. године и почиње да ради као новинарка на националној телевизији, која је све до 2009. године била једина национална телевизија. Од 2008. године до 2009. године ради мастер на Универзитету Рединг, на тему Политичке теорије и етике. У мају 2009. године добија позив из председништва Сејшела и почиње да ради као портпарол председника државе Џејмса Мишела. Тиме се бавила до 2016. године, када је председник поднео оставку. Након тога је седам месеци радила у фондацији Плава економија, која је носила име по бившем председнику Мишелу. Тренутно предаје енглеску литературу на Универзитету Сејшела. Такође, има и сопствену фирму, која се бави пружањем ПР услуга.

Срђана Јаношевић

Срђана је 2006. године снимила документарни филм о Косову и Метохији. Погођена ратним дешавањима у домовини, неистинитим и неправедним извештавањем страних новинара о дешавањима и одобравањем агресије на Србију, одлучила је да посети КиМ и свету представи истину. Документарни филм је снимила на енглеском језику, како би могла да га покаже становницима Сејшела, али и страним новинарима, што је и учинила. Филм је послала новинарима BBC, као и новинарки ERT у Грчкој, који су након тога отишли на Косово и Метохију да праве репортаже.

Са преводом литургије на креолски језик (који је један од службених језика на Сејшелима) почела је 2013. године. Штампање превода је завршено две године након тога. Одштампани превод делили су верницима на литургији. Једну копију су поклонили митрополиту Димитриосу, једну патријарху јерусалимском Теофилу III, а једна копија се налази у патријаршијској библиотеци у Јерусалиму. Такође, копију превода добили су и александријски патријарх Теодор II и патријарх српски Иринеј.

За време великих поплава у Србији 2014. године породица Јаношевић је скупљала прилоге за помоћ угроженима, а овој акцији су се одазвали и локални мештани, што говори о поштовању које породица Јаношевић ужива на Сејшелима. У капели која се налази у њиховој кући, 2017. године је православну веру примила осамнаестогодишња креолка Алиса, која је на крштењу добила име Хелена. Кума на крштењу јој је била Срђана.

Доказ како се и хиљадама километара далеко од домовине за њу може много тога учинити!

ПИШЕ: Анђела Ђорђевић, Филозофски факултет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици