АктуелностиДа се не заборавиЗанимљивости

СПОМЕНИЦИ ЈЕВРЕЈСКЕ УМЕТНОСТИ

На Балканском полуострву Јевреји су живели већ у време Римљана, али су материјални докази о том раном боравку на овом тлу сачувани само у Македонији. Ни из каснијих раздобља, средњег века и доба под Турцима нису остала значајнија архитектонска остварења или нека уметничка дела везана за боравак Јевреја у Србији, иако се на основу писаних докумената зна да су они ту живели и радили.

Најстарији споменик у Србији је јеврејско гробље у Нишу. Оно није довољно истражено па до сада није утврђена његова старост, но поједини надгробни споменици су јединствени по својој орнаментици и вероватно потичу из XVIII в. Гробље није отворено за посете. У Нишу је постојала синагога из 1924. г., која је после рата претворена у галерију и припада Народном музеју у Нишу. Исти музеј је уредио спомен-собу у знак сећања на Јевреје Ниша који су побијени за време II светског рата.

Јевреји су живели и у многим другим градовима Србије, али трагови нису остали. Све што је сачувано после уништења Јеврејске заједнице Југославије за време II светског рата сабрано је и изложено у Јеврејском историјском музеју у Београду. У Београду се може видети и веома лепо јеврејско гробље с краја XIX в., на које су пренети и споменици са старијег гробља, које више не постоји. Београдска синагога подигнута је 1926. г., а архитекта је био Милан Шланг. До II светског рата то је била ашкенаска синагога, а од рата је једина синагога у Београду. Што се тиче стила, не спада у вреднија остварења.

ФОТО: Жарко Еренфрајнд

ФОТО: Жарко Еренфрајнд

На подручју Војводине живели су ашкенски Јевреји, који су се ту доселили током XVIII и XIX в. из Аустроугарске, Немачке и других земаља. Како су били релативно доброг имовног стања, успели су да у градовима у којима су живели подигну синагоге, организују хуманитарни и културни живот. Већина тих синагога је уништена за време II светског рата. Остале су само две, и то најзанимљивије. Једна је у Новом Саду, подигнута 1909. г. Архитекта је био Леополд Баумхорн, а на синагоги су видљиви елементи неомаварског и сецесионистичког утицаја. У Новом Саду постоји и старо јеврејско гробље из 1800. г. Поред Дунава подигнут је споменик српским и јеврејским жртвама Рације, злочина мађарских окупатора из 1942. г.

Синагога у Новом Саду (ФОТО: Петар М)

Синагога у Новом Саду (ФОТО: Петар М)

У Суботици се налази друга синагога, једна од најлепших у Југославији. Изграђена је 1902. г. у стилу мађарске сецесије, као и многе друге зграде у Суботици. Архитекти су били Деже Јакоб (Dezsӧ Jakab) и Марцел Комор (M. Komar).

Суботичка синагога (ФОТО: Борис Брђанин)

Суботичка синагога (ФОТО: Борис Брђанин)

Најзанимиљвији споменик културе везан за јеврејску историју на подручју Војводине свакако је некропола у Челареву. У овом малом месту недалеко од Новог Сада откривена је велика некропола из VIII–IX в., која припада аварској популацији, што се може закључити по украсним елементима на одећи и коњској опреми. Ову некрополу чини једноставном у свету то што су у гробовима нађени фрагменти опека (које су правили Римљани) на којима су урезани јеврејски симболи, као што је менора – седмокраки свећњак. Сви налази са овог археолошког локалитета изложени су у Музеју града Новог Сада. За сада још није утврђено који је то био народ који је употребљавао јеврејске симболе а да није прихватио и јеврејске обичаје и религију.

Милица Михаиловић

 

Извор: Михаиловић 32002: Милица Михаиловић, „Споменици јеврејске уметности”, у: Културна ризница Србије [саставио и уредио Јован Јанићијевић], Београд: ИДЕА, 199–200.

 

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

pexels-photo-2374664
Претходни чланак

У ПОЧЕТКУ БЕШЕ РЕЧ

vojkan
Наредни чланак

Рођен је џез гитариста Војкан Ђоновић