Да се не заборавиЗанимљивости

Смаил-ага Ћемаловић – градоначелник Мостара који је Лучки мост назвао по Степи Степановићу

Смаил-ага Ћемаловић (23. новембар 1884. – 1945. године спаљен у Концентрационом логору Јасеновац) био је српски националиста, политичар и уредник листова Мусават и Српска омладина.

Основну и трговачку школу завршио је у Мостару, а трговачку академију у Грацу. Покренуо је листове Мусават–Једнакост (1906. године) и Српска омладина (1912/13. године) за просвјећивање омладине исламске вјере у Босни и Херцеговини. Лист Мусават уређује у друштву с Османом Ђикићем. Због једног чланка у Мусавату био је осуђен на 6 мјесеци тешке тамнице у оковима. У листу су писали Смаил-ага Шарић, Хакија Ћишић, Мухамед Фазлибеговић, Хусага Ћишић и други. Кад је Мусават пренесен у Сарајево и кад су се вође покрета за муслиманску вјерско-просвјетну аутономију приближили влади, Ћемаловић је оставио Мусават и покренуо лист Српска омладина. Овај часопис је уређивао са Владимиром Гаћиновићем и Ђорђом Пејановићем. До Првог свјетског рата био је у блиским везама са истакнутијим људима Радикалне странке и Народне одбране у Србији. Када је почео Први свјетски рат, 2. августа 1914. затворен је у Рогашкој Слатини и одведен у Грац. Из Граца је пребачен у Мостар у војни затвор као талац, па је интернисан у логор у Араду, гдје је остао до 1916.

Његови политички ставови извирали су из начела МНО, тј. Аустроугарску су сматрали оним што је она и била – окупатором који је поробио БиХ, што је било у сагласју с српским политичким организацијама. Ћемаловић је због својих ставова свакодневно доживљавао нападе, увреде и малтретирања. Након пораза Аустроугарске и уласка српских ослободилаца у Мостар у новембру 1918, Ћемаловић је добио политичку сатисфакцију: постављен је за мостарског градоначелника. Прво што је урадио дао је је име Лучком мосту – Мост војводе Степе Степановића. На позицији градоначелника остао је све до 1929. године. Ћемаловића су се људи сјећали по лијепом када је у питању приватни живот: својим се противницима није светио, него им је, као градоначелник, „свима помагао, неке и запослио и на тај начин свима зло добрим вратио.ˮ Х. Хасандедић се уз то сјећа да је као јавна особа „много држао до своје вањштине и са сваким се културно опходио и био је господин у правом смислу те ријечи.ˮ

Смаил-ага Ћемаловић је као политичар остао трагична личност. С њим се као последњим предсједником Југославенске муслиманске организације у Мостару 1941. г. угасила и та политичка партија у цјелини.

Трагична коб овог новинара и политичара, попут уклете судбине коју ниједан човјек не заслужује, окончана је стравичним догађајима: 14. 1. 1944. под ударом америчког бомбардовања срушена му је кућа на Царини, у којој му је погинула сестра Аиша, с којом је, као нежења, живио у истом домаћинству. У кући је нестала и богата библиотека те бројни документи његове политичке архиве. Послије тих несрећа, живио је у крајњој повучености и материјалној оскудици. Најпослије, крајем 1944. ухапшен је од усташа и одведен у Јасеновац заједно с др Асимом Опијачем и тамо незнаног дана мучки ликвидиран

ПИШЕ: Др Горан Јањић

ЛИТЕРАТУРА:

  • Филозофски факултет Источно Сарајево: Мостар као културно средиште херцеговачких Срба крајем XIX и почетком XX вијека
  • Осман Хаџић, Народна енциклопедија, 1927. године

 

 

 

 

 

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

st-petersburg-3393468_960_720
Претходни чланак

М. Црњански: Национ сербски – само притока мора росијског

Untitled
Наредни чланак

СРПСКИ НАРОДНИ КАЛЕНДАР 2018 (6. јун)