AktuelnostiDa se ne zaboraviZanimljivosti

SLEPICA IZ GRGUREVACA ‒ KOSOVKA DEVOJKA

 

Ne znamo ime. Među najboljim pevačima Vukovim pominje se samo kao Slepa ili Slepica iz Grgurevaca. Grgurevci su selo kod Sremske Mitrovice.

Vukova slepa žena guslar pevala je u Šišatovcu, a putovala znatno dalje. Na osnovu njenih pesama, tananom analizom, sačinio je profesor Vladan Nedić njen biografski i pesnički portret.

Vuk je zahtevao: „Gledajte za onu Šljepicu iz Grgurevaca te je dobavite i prepišite mi one tri kosovske pjesme pak mi ih pošaljite.” Dobri pevači bili su mu potrebni po svaku cenu. U pismu Lukijanu Mušickom, 9. avgusta 1915, on piše: „Ako bi tu došla ona sljepica iz Jarka, uredite, molim vas, neka se one sve starinske pjesme od nje prepišu, a osobito što je god o Lazaru (kako se on ženio, kako je u lov išao…) i o silnom Stefanu; ako li ona tu ne dođe, a vi pišite Popu u Jarak neka on prepiše, ili neka Sljepicu pod stražom k vama pošlje, jerbo ćemo teško one pjesme na drugom mjestu naći.”

Na drugom mestu, odista, takvih pesama nije bilo. Vuk piše da mu je Lukijan Mušicki 1817. godine poslao pesme koje je neko mlađi „prepisao od neke slepice, koja je u Grgurevcima sedila”. Da li su je dovodili „pod stražom”, kako je tražio Vuk, ne zna se.

„Šljepica grgurevačka” ‒ piše Vuku Lukijan Mušicki 1816 ‒ „od juče mi vazdan pjeva u monastira. Monah Stefan prepisuje. Veće je pet napisao.”

Slepa iz Grgurevaca pevala je većinom kosovske pesme: Propast carstva srpskoga, Kosovka Devojka, Obretenije glave kneza Lazara, Marko Kraljević ukida svadbarinu. Možda i Musić Stefan

Njene pesme o Kosovu Vuk je cenio više od života: „Da mi hoćete barem one kosovske pjesme poslati, od one Šljepice iz Grgurevaca, pak onda već kako znate: berite kukuruze, popravljajte burad, otačite vino, pecite rakiju i pr.”

Po mestima koja se u pesmama pominju, Vladan Nedić i Svetozar Matić pretpostavili su kuda je sve Slepa iz Grgurevaca dospevala: „Po tom poznavanju Skoplja, kiridžija i njihovog putovanja u pravcu prema Nišu i Vidinu, poznaje se da je pevačica ove pesme zacelo putovala u tom pravcu…” Ili: „Sve četiri njene pesme vezane su radnjom za Kosovo. Iz Obretenija glave kneza Lazara vidi se da slepa iz Grgurevaca dobro zna gde je Ravanica…”

Po „umetničkim odlikama njenih pesama”, pretpostavio je Vladan Nedić „da slepa iz Grgurevaca nije rođena bez očinjeg vida, već da ga je izgubila kasnije, u detinjstvu ili mladosti”. Huda sudbina Kosovke Devojke i uopšte devojaka u njenim pesmama dovodi na pomisao da je u njihove likove i sudbine Slepa iz Grgurevaca ugrađivala svoj lični bol.

U pesmi Opet to, malo drukčije, u Drugoj knjizi Vukove zbirke, mogli bismo da potražimo epskog pevača Slepu iz Grgurevaca. Pesma je štampana odmah uz pesmu Marko Kraljević i soko. Usuđujemo se da zamislimo kako slepa žena i pesnik, u ovoj pesmi, smatra važnim jedan kosovski događaj, kada je „izgorela kula Adžagina”. O događaju ona peva kao o nečemu krupnom, posebnom događaju posle Kosovske bitke, dostojnom pamćenja:

 

„Možeš znati i pametovati

Kad izgore varoš na Kosovu

I izgore kula Adžagina?”

 

Da nije ona bila u tom požaru „varoši na Kosovu”? Da nije tamo izgubila vid? Da je možda nije spasilo neko božanstvo, nalik spasitelju naše epske poezije ‒ Marku Kraljeviću? „Od značaja je” ‒ veli Nedić ‒ „što se ’kula Adžagina’ pominje ovde i ni u kojoj drugoj usmenoj pesmi. Za izgorelo zdanje mogao je najpre znati guslar koji je živeo ili boravio neko vreme na Kosovu.”

Samo neki važan istorijski ili lični doživljaj može se „znati i pametovati”. Za Slepu iz Grgurevaca to su dva događaja: „kad izgibe vojska na Kosovu / i obadva cara poginuše” i „kad izgore varoš na Kosovu / i izgore kula Adžagina”. Možda je prvi događaj istorijski, a drugi lični.

Kratko, u 65 stihova, pesma o Marku Kraljeviću i o orlu (Opet to, malo drukčije) primer je ukupnog savršenstva epske pesme. Svaki stih u njoj isklesan je od neophodnih, reklo bi se, nezamenjivih reči ‒ biranog jezika. Sve u njoj uzvišeno: drum carev, sura tica, ranjeni junak, vila, dva cara na Kosovu, „konj do konja, junak do junaka”… Leksika: „zelena dolama”, „srmajli marama”, „besediti”, „dažd”. Slepa iz Grgurevaca voli deminutive ‒ njene su pesme pune posebne nežnosti ‒ i to bi mogao biti lični udeo pevača žene o čijoj sudbini ništa ne znamo, ali slutimo: gorica, strmašce, družbinica, orlušići.

Na vilino pitanje zašto svojim krilima pravi hlad Marku koji leži „kraj druma careva”, orao odgovara u dve epizode koje prikazuju kako je junak orlu dvaput učinio velika dobra. Te dve simetrične priče iskazane su pripovedačkim stihovima. Obe, rekosmo, naglašeno počinju prisećanjem „Možeš znati i pametovati” (morao si čuti, i tako nešto i pamtiti). U prvoj priči-slici Marko spasava orla iz zgrušane kosovske krvi ‒ „po njoj plove konj i junaci” ‒ na količini krvi pevač insistira. I ta krv pojačava važnost događaja: Kosovski boj. U drugoj Marko spasava mlade „orlušiće” iz zapaljene kule, opet na Kosovu. Plamen u kojem se obrelo potomstvo ima izvesnih analogija s onom silnom krvlju ‒ sugeriše važnost događaja za pevača, ne samo za orla… I na kraju jedne i na kraju druge pesme njen junak se ponovo sastaje sa svojim društvom, tj. sa bližnjima. Nije li i to bio ideal slepe žene-pevača? Marko spasava od smrti, ali i od usamljenosti. (I dve Kosovke Devojke, iz druge dve pesme Slepice iz Grgurevaca ‒ usamljene su, svaka na svoj način.) Koliki je u tome udeo ličnoga? […]

 

Dragan Lakićević
IZVOR: Lakićević 2015: Dragan Lakićević, Srpski Homer : Vukovi epski pevači i junaci, Beograd: „Vukotić media”, str. 168‒171.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

vidov
Prethodni članak

Izdato je saopštenje o povlačenju preko Albanije

Karađorđe,_standing
Naredni članak

ZAŠTO OTMIČAR OTETU DEVOJKU TRIPUT OPASUJE SVOJIM PASOM?