АктуелностиДа се не заборавиЗанимљивости

СЛЕПИЦА ИЗ ГРГУРЕВАЦА ‒ КОСОВКА ДЕВОЈКА

 

Не знамо име. Међу најбољим певачима Вуковим помиње се само као Слепа или Слепица из Гргуреваца. Гргуревци су село код Сремске Митровице.

Вукова слепа жена гуслар певала је у Шишатовцу, а путовала знатно даље. На основу њених песама, тананом анализом, сачинио је професор Владан Недић њен биографски и песнички портрет.

Вук је захтевао: „Гледајте за ону Шљепицу из Гргуреваца те је добавите и препишите ми оне три косовске пјесме пак ми их пошаљите.” Добри певачи били су му потребни по сваку цену. У писму Лукијану Мушицком, 9. августа 1915, он пише: „Ако би ту дошла она сљепица из Јарка, уредите, молим вас, нека се оне све старинске пјесме од ње препишу, а особито што је год о Лазару (како се он женио, како је у лов ишао…) и о силном Стефану; ако ли она ту не дође, а ви пишите Попу у Јарак нека он препише, или нека Сљепицу под стражом к вама пошље, јербо ћемо тешко оне пјесме на другом мјесту наћи.”

На другом месту, одиста, таквих песама није било. Вук пише да му је Лукијан Мушицки 1817. године послао песме које је неко млађи „преписао од неке слепице, која је у Гргуревцима седила”. Да ли су је доводили „под стражом”, како је тражио Вук, не зна се.

„Шлјепица гргуревачка” ‒ пише Вуку Лукијан Мушицки 1816 ‒ „од јуче ми ваздан пјева у монастира. Монах Стефан преписује. Веће је пет написао.”

Слепа из Гргуреваца певала је већином косовске песме: Пропаст царства српскога, Косовка Девојка, Обретеније главе кнеза Лазара, Марко Краљевић укида свадбарину. Можда и Мусић Стефан

Њене песме о Косову Вук је ценио више од живота: „Да ми хоћете барем оне косовске пјесме послати, од оне Шљепице из Гргуреваца, пак онда већ како знате: берите кукурузе, поправљајте бурад, отачите вино, пеците ракију и пр.”

По местима која се у песмама помињу, Владан Недић и Светозар Матић претпоставили су куда је све Слепа из Гргуреваца доспевала: „По том познавању Скопља, кириџија и њиховог путовања у правцу према Нишу и Видину, познаје се да је певачица ове песме зацело путовала у том правцу…” Или: „Све четири њене песме везане су радњом за Косово. Из Обретенија главе кнеза Лазара види се да слепа из Гргуреваца добро зна где је Раваница…”

По „уметничким одликама њених песама”, претпоставио је Владан Недић „да слепа из Гргуреваца није рођена без очињег вида, већ да га је изгубила касније, у детињству или младости”. Худа судбина Косовке Девојке и уопште девојака у њеним песмама доводи на помисао да је у њихове ликове и судбине Слепа из Гргуреваца уграђивала свој лични бол.

У песми Опет то, мало друкчије, у Другој књизи Вукове збирке, могли бисмо да потражимо епског певача Слепу из Гргуреваца. Песма је штампана одмах уз песму Марко Краљевић и соко. Усуђујемо се да замислимо како слепа жена и песник, у овој песми, сматра важним један косовски догађај, када је „изгорела кула Аџагина”. О догађају она пева као о нечему крупном, посебном догађају после Косовске битке, достојном памћења:

 

„Можеш знати и паметовати

Кад изгоре варош на Косову

И изгоре кула Аџагина?”

 

Да није она била у том пожару „вароши на Косову”? Да није тамо изгубила вид? Да је можда није спасило неко божанство, налик спаситељу наше епске поезије ‒ Марку Краљевићу? „Од значаја је” ‒ вели Недић ‒ „што се ’кула Аџагина’ помиње овде и ни у којој другој усменој песми. За изгорело здање могао је најпре знати гуслар који је живео или боравио неко време на Косову.”

Само неки важан историјски или лични доживљај може се „знати и паметовати”. За Слепу из Гргуреваца то су два догађаја: „кад изгибе војска на Косову / и обадва цара погинуше” и „кад изгоре варош на Косову / и изгоре кула Аџагина”. Можда је први догађај историјски, а други лични.

Кратко, у 65 стихова, песма о Марку Краљевићу и о орлу (Опет то, мало друкчије) пример је укупног савршенства епске песме. Сваки стих у њој исклесан је од неопходних, рекло би се, незамењивих речи ‒ бираног језика. Све у њој узвишено: друм царев, сура тица, рањени јунак, вила, два цара на Косову, „коњ до коња, јунак до јунака”… Лексика: „зелена долама”, „срмајли марама”, „беседити”, „дажд”. Слепа из Гргуреваца воли деминутиве ‒ њене су песме пуне посебне нежности ‒ и то би могао бити лични удео певача жене о чијој судбини ништа не знамо, али слутимо: горица, стрмашце, дружбиница, орлушићи.

На вилино питање зашто својим крилима прави хлад Марку који лежи „крај друма царева”, орао одговара у две епизоде које приказују како је јунак орлу двапут учинио велика добра. Те две симетричне приче исказане су приповедачким стиховима. Обе, рекосмо, наглашено почињу присећањем „Можеш знати и паметовати” (морао си чути, и тако нешто и памтити). У првој причи-слици Марко спасава орла из згрушане косовске крви ‒ „по њој плове коњ и јунаци” ‒ на количини крви певач инсистира. И та крв појачава важност догађаја: Косовски бој. У другој Марко спасава младе „орлушиће” из запаљене куле, опет на Косову. Пламен у којем се обрело потомство има извесних аналогија с оном силном крвљу ‒ сугерише важност догађаја за певача, не само за орла… И на крају једне и на крају друге песме њен јунак се поново састаје са својим друштвом, тј. са ближњима. Није ли и то био идеал слепе жене-певача? Марко спасава од смрти, али и од усамљености. (И две Косовке Девојке, из друге две песме Слепице из Гргуреваца ‒ усамљене су, свака на свој начин.) Колики је у томе удео личнога? […]

 

Драган Лакићевић
ИЗВОР: Лакићевић 2015: Драган Лакићевић, Српски Хомер : Вукови епски певачи и јунаци, Београд: „Вукотић медиа”, стр. 168‒171.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

vidov
Претходни чланак

Издато је саопштење о повлачењу преко Албаније

Karađorđe,_standing
Наредни чланак

ЗАШТО ОТМИЧАР ОТЕТУ ДЕВОЈКУ ТРИПУТ ОПАСУЈЕ СВОЈИМ ПАСОМ?