AktuelnostiDa se ne zaboraviZanimljivostiIntevjui

SKALA A–Š: Pisac Slobodan Vladušić

SKALA

(Srpski Kulturološko-Antropološki Leksikon Asocijacija)

A–Š

Slobodan Vladušić

Slobodan Vladušić, pisac i esejista, rođen je 1973. godine u Subotici, gde je završio osnovnu i srednju školu. Zaposlen kao vanredni profesor na Odseku za srpsku književnost Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Studentima predaje Savremeno srpsko pesništvo i Savremenu srpsku prozu, te Komparativni pregled poetika Danila Kiša i Borislava Pekića. Bio je stalni književni kritičar u listovima Politika i Večernje novosti i NIN. Bio je jedan od urednika časopisa Reč (1998–1999). Radio je kao urednik lokalne televizijske kuće u rodnom gradu. Knjige kritika i studija: Degustacija strasti (1999), Na promaji, Portret hermeneutičara u tranziciji (2007), Ko je ubio mrtvu dragu (2009), Crnjanski, Megalopolis (2011). Romani: Forward (2009), Mi izbrisani (2012). Nagrade: za najbolju književnu kritiku u elektronskim i štampanim medijima na srpskom jeziku dobio je Nagradu Milan Bogdanović 2004. godine. Za sinopsis romana Forward dobio je Pekićevu nagradu 2008. godine. Za roman Forward dobio je Vitalovu nagradu za najbolju knjigu na srpskom jeziku izašlu u 2009. godini. Za knjigu Crnjanski, Megalopolis 2011. godine dobio je Nagradu Isidora Sekulić. Za roman Mi, izbrisani 2013. godine dobio je Nagradu Meša Selimović. Za knjigu Književnost i komentari 2018. godine dobio je Nagradu Laza Kostić.

A Autošovinizam. Srpska redakcija globalne bolesti.

BBre. Neprevodivo.

V Vetrometina. Kao suprotnost životu na ostrvu, ili u zavetrini; sudbina naroda čiju zemlju presecaju slavni drumovi.

G Gospodska ulica u Banjoj Luci i „gospodstvoˮ uopšte, reč koja je postala fraza čime je prestala da bude domet.

D Danilović, Predrag. Košarkaš, Prezentacija karaktera i mentaliteta jednog naroda, kada je u formi.

Đ Đoković. Srpska istorija, ukratko.

E Embahade. Još jedna strana reč koja je postala i srpska.

Ž Žena. Srpski pesnici su ih voleli. A i one su volele njih.

Z Zavet. Ima ih raznih. Ali ti svi na kraju pokažu ko si i kakav si.

I Isidora. Jedno od onih imena koje ne traži prezime.

J Jezik. Književnost ga čini uočljivim kao što vetar čini uočljivim vazduh. Tada nam od njega bride obrazi i tada znamo da smo živi. I mi, i on.

K Košarka: srpski nacionalni sport, pogled na svet, usmerenost na vertikalu, umesto na horizontalnu liniju, kao što je to slučaj u fudbalu, koji nam iz tih razloga ne ide od noge. Otuda je, na neki način, košarka nastavak Kosovskog zaveta, drugim sredstvima.

L Lazar. Muško ime. Naoko obično.

LJLjubav. Osećanje bez definicije, ali i bez alternative. I nije povezano sa mržnjom.

MMilunka Savić. U stvarnosti je činila ono što danas žene čine u filmovima i serijama. Posle rata je bila čistačica u banci, ali je imala više dostojanstva od onih koji su banke vodili. Zato je danas njeno ime gotovo izumrlo. A sa tim imenom još ponešto.

N Narod. Odbijajući da Dobrici Ćosiću kaže bilo šta o svom ocu, ćerka pokojnog vojvode Putnika kazala je piscu da nema više tog naroda kome je njen otac bio vojvoda.

NJ Njegoš, ličnost, viši od onih među kojima je bio ali i bliži njima, od svih drugih.

OOpelo. Recimo, za sedam stotina iz crkve u Glini.

P Pekić, Borislav. Predugačke rečenice i prekratko delo.

R Rakić, Milan. Kada smo u formi, onda je to autor pesme Na Gazimestanu; kada nismo u formi, onda u njemu vidimo samo konzula u Prištini.

S Seobe. Crnjanski je kazao da nema smrti, već samo seoba. To zvuči optimistički, ali nije tako. Smrt je događaj, a seobe su pretapanje i rastakanje koje protiče mirno i bez glasa, kao poslednje poglavlje Druge knjige Seoba.

T Truba. Ne moraš da je izmisliš da bi bila tvoja.

Ć Ćuvik. Nežna reč za nešto što se pruža ka nebu.

UUgarak. Isidora je smatrala da ih u pesmi Santa Maria della Salute ima nekoliko. Ali gde ima vatre, mora biti i ugaraka.

FFrancuska. Postoji ona koja se piše ćirilicom, i to je naša Francuska. A postoji i ona koja se piše latinicom.

H Hazari. Senka koja nas prati.

C Crnjanski. Svi čitaoci romana se uglavnom slažu, uglavnom, kada je reč o njegovim knjigama u kojima živimo…

Č Čamac. Ono što se prikači na moćnije brodove za vreme istorijskih oluja. Ako su italijanski, onda niti stižu na vreme niti stižu tamo gde treba da stignu. Na kraju ipak stignu.

Džoint. Prva i poslednja asocijacija.

ŠŠljivovica. Gorko i duboko. Do dna. I flaše i čoveka.

PRIREDILA: Jelena Bazović, Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu

PRIREDILA: Jelena Bazović, Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

Vukosava Vuka Velimirović
Prethodni članak

IZLOŽBA: „Vukosava Vuka Velimirović – Prva srpska vajarkaˮ

mmitrovic
Naredni članak

Rođen je arhitekta Mihajlo Mitrović