СКАЛА

(Српски Културолошко-Антрополошки Лексикон Асоцијација)

А–Ш

Слободан Владушић, писац и есејиста, рођен је 1973. године у Суботици, где је завршио основну и средњу школу. Запослен као ванредни професор на Одсеку за српску књижевност Филозофског факултета у Новом Саду. Студентима предаје Савремено српско песништво и Савремену српску прозу, те Компаративни преглед поетика Данила Киша и Борислава Пекића. Био је стални књижевни критичар у листовима Политика и Вечерње новости и НИН. Био је један од уредника часописа Реч (1998–1999). Радио је као уредник локалне телевизијске куће у родном граду. Књиге критика и студија: Дегустација страсти (1999), На промаји, Портрет херменеутичара у транзицији (2007), Ко је убио мртву драгу (2009), Црњански, Мегалополис (2011). Романи: Forward (2009), Ми избрисани (2012). Награде: за најбољу књижевну критику у електронским и штампаним медијима на српском језику добио је Награду Милан Богдановић 2004. године. За синопсис романа Forward добио је Пекићеву награду 2008. године. За роман Forward добио је Виталову награду за најбољу књигу на српском језику изашлу у 2009. години. За књигу Црњански, Мегалополис 2011. године добио је Награду Исидора Секулић. За роман Ми, избрисани 2013. године добио је Награду Меша Селимовић. За књигу Књижевност и коментари 2018. године добио је Награду Лаза Костић.

А – Aутошовинизам. Српска редакција глобалне болести.

Б – Бре. Непреводиво.

В – Ветрометина. Као супротност животу на острву, или у заветрини; судбина народа чију земљу пресецају славни друмови.

Г – Господска улица у Бањoj Луци и „господствоˮ уопште, реч која је постала фраза чиме је престала да буде домет.

Д – Даниловић, Предраг. Кошаркаш, Презентација карактера и менталитета једног народа, када је у форми.

Ђ – Ђоковић. Српска историја, укратко.

Е – Ембахаде. Још једна страна реч која је постала и српска.

Ж – Жена. Српски песници су их волели. А и оне су волеле њих.

З – Завет. Има их разних. Али ти сви на крају покажу ко си и какав си.

И – Исидора. Једно од оних имена које не тражи презиме.

Ј – Језик. Књижевност га чини уочљивим као што ветар чини уочљивим ваздух. Тада нам од њега бриде образи и тада знамо да смо живи. И ми, и он.

К – Кошарка: српски национални спорт, поглед на свет, усмереност на вертикалу, уместо на хоризонталну линију, као што је то случај у фудбалу, који нам из тих разлога не иде од ноге. Отуда је, на неки начин, кошарка наставак Косовског завета, другим средствима.

Л – Лазар. Мушко име. Наоко обично.

Љ – Љубав. Осећање без дефиниције, али и без алтернативе. И није повезано са мржњом.

М – Милунка Савић. У стварности је чинила оно што данас жене чине у филмовима и серијама. После рата је била чистачица у банци, али је имала више достојанства од оних који су банке водили. Зато је данас њено име готово изумрло. А са тим именом још понешто.

Н – Народ. Одбијајући да Добрици Ћосићу каже било шта о свом оцу, ћерка покојног војводе Путника казала је писцу да нема више тог народа коме је њен отац био војвода.

Њ – Његош, личност, виши од оних међу којима је био али и ближи њима, од свих других.

О – Опело. Рецимо, за седам стотина из цркве у Глини.

П – Пекић, Борислав. Предугачке реченице и прекратко дело.

Р – Ракић, Милан. Када смо у форми, онда је то аутор песме На Газиместану; када нисмо у форми, онда у њему видимо само конзула у Приштини.

С – Сеобе. Црњански је казао да нема смрти, већ само сеоба. То звучи оптимистички, али није тако. Смрт је догађај, а сеобе су претапање и растакање које протиче мирно и без гласа, као последње поглавље Друге књиге Сеоба.

Т – Труба. Не мораш да је измислиш да би била твоја.

Ћ – Ћувик. Нежна реч за нешто што се пружа ка небу.

У – Угарак. Исидора је сматрала да их у песми Santa Maria della Salute има неколико. Али где има ватре, мора бити и угарака.

Ф – Француска. Постоји она која се пише ћирилицом, и то је наша Француска. А постоји и она која се пише латиницом.

Х – Хазари. Сенка која нас прати.

Ц – Црњански. Сви читаоци романа се углавном слажу, углавном, када је реч о његовим књигама у којима живимо…

Ч – Чамац. Оно што се прикачи на моћније бродове за време историјских олуја. Ако су италијански, онда нити стижу на време нити стижу тамо где треба да стигну. На крају ипак стигну.

Џ – Џоинт. Прва и последња асоцијација.

Ш – Шљивовица. Горко и дубоко. До дна. И флаше и човека.

ПРИРЕДИЛА: Јелена Базовић, Филолошки факултет Универзитета у Београду