СКАЛА

(Српски Културолошко-Антрополошки Лексикон Асоцијација)

А–Ш

Александар Гаталица, писац, преводилац са античког грчког и музички критичар, добитник престижних књижевних награда, рођен је 1964. године у Београду. Дипломирао је на Филолошком факултету у Београду на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности, са старогрчким језиком. Прву књигу, Линије живота, објавио је 1993. године. Отада су изашла следећа Гаталичина књижевна дела: Наличја, Мимикрије, Век, Крај, Чиода са две главе, Еурипидова смрт, Најлепше приче Александра Гаталице, Београд за странце, Дијалог са опсенама, Дненик поражених неимара, Невидљиви, Процес (Франц Кафка, драматизација Александар Гаталица). За роман Велики рат 2012. г. добио је Нинову нагаду.

А – Али. Једина употреба али као субјекта у народној пословици: Али девојци срећу квари.

Б – Бачка. Регија најбољих маковњача, бундевара (дулекара) и место мог детињства.

В – Византијски стил – врхунац нашег средњовековног градитељства.

Г – Гаталица. Презиме које ме прати; на свим страним језицима изговара се као „Гаталикаˮ.

Д – Диригент. Професија којом бих волео да се бавим, и мислим да бих то добро радио.

Ђ – Ђорђе, који убија аждаху. Омиљени лик у народној традицији.

Е – Еурипид. Писац кога преводим, мој друг и сабеседник свих ових лета.

Ж – Жито, најлепше у доба класања.

З – Зубарка. Професија која ми је обележила детињство (тетка-зубарка).

И – Информација. Оно без чега нема праве истине.

Ј – Јосип Броз Тито. Ми смо га као деца стварно волели. (Шта зна дете…?)

К – Каберне сувињон. Краљ црвених вина, код нас најбољи код Радовановића.

Л – Лесковачка мућкалица. Нешто што се не да копирати у иностранству.

Љ – Љубав – у коју треба веровати и коју треба зидати сваког дана.

М – Мост. Нешто најлепше што човек може да направи од челика и бетона.

Н – Нос. Заиста има везе са поносом.

Њ – Њива. Место где расте живот.

О – Око. Најлепше кад је бадемасто, било које боје.

П – Пекић Борислав. Писац коме се смеш дивити без гриже савести.

Р – Радио-апарат. Место где живе најраспричанији мали људи.

С –  Сунцокрет. Најлепши у јутро у Бачкој.

Т – Телевизија. По једној дефиницији „лаж која говори истинуˮ.

Ћ – Ћамил-ефендија. Омиљени лик у Андрићевој прози.

У – Уста. Најлепши део људског лица.

Ф – Фијук ветра. Одраз снаге и необуздане енергије.

Х – Хирург. Професија коју не бих могао да радим, али се хирурзима дивим.

Ц – Цоца-цола. Како смо Кока-колу звали кад смо били мали.

Ч – Човек. То није лако бити.

Џ – Џивџан. Најситнији и најпоноснији симбол града у којем сам се родио.

Ш – Шума. Место тајновитости које полако нестаје из Србије

ПРИРЕДИО: Иван Ђурђевић

НАПОМЕНА О УСЛОВИМА КОРИШЋЕЊА

Фондација Српски легат има ауторска права на све садржаје (текстуалне, визуелне и аудио материјале, базе података, програмерски код и остало). У случају неовлашћеног коришћења било ког дела портала, без претходне дозволе носиоца ауторских права Фондација Српски легат ће у циљу њихове заштите користити сва средства предвиђена законом и другим позитивним правним прописима Републике Србије.

Под неовлашћеним коришћењем подразумева се свако копирање, преношење, умножавање или дистрибуција текста (његовог дела или у целини), фотографија, слика, података, дизајна и слично, у писаном, дигиталном или било ком другом облику, без претходно добијене изричите сагласности Фондације Српски легат