SKALA

(Srpski Kulturološko-Antropološki Leksikon Asocijacija)

A–Š

Glumica Vesna Stanković rođena je 1972. godine u Medveđici. Njena porodica potom se preselila u Petrovac na Mlavi, gde je završila srednju školu, a zatim upisala prava u Beogradu. Nakon treće godine studija Vesna Stanković upisala je Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu u klasi prof. Vladimira Jeftovića. Pozorišnu trupu „Balkan Novi pokretˮ osnovala je sa dr Milovanom Zdravkovićem. Tu je bila autor mnogih predstava. Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja. Zaposlena je u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Vesna Stanković upečatljiva je po tome što sama piše i režira svoje predstave. Posebnu pažnju publike privukle su njene predstave „Lina od kamena tvrđaˮ, za koju je dobila više nagrada, i monodrama „Milunka Savićˮ, kojom je uspešno vaskrsnula lik hrabre srpske heroine.

A – Andrić. Veličanstven um, čije su reči zauvek uklesane u istoriju srpske književnosti.

B – Badnje veče. Tog dana se cela porodica okupi oko posne trpeze, unosi se badnjak, jede suvo voće, priča o lepim stvarima.

V – Vašar. Tradicionalni sabori, na kojima su se ljudi okupljali iz cele okoline, pa i iz udaljenih krajeva. Kupovalo se i prodavalo, ugovarali poslovi, svadbe, deca se sladila slatkišima, mladi se takmičili u raznim igrama.

G – Golgota. 1915. godine Vrhovna komanda naredila je povlačenje srpske vojske preko Albanije. To je najveće srpsko stradanje u istoriji, živote je izgubilo oko četvrt miliona ljudi.

D – Dren. Po verovanju kod Srba, dren je drvo zdravlja. Za Bogojavljanje se daje deci da pojedu po drenov cvetić da bi bila zdrava.

Đ – Đorđe Vajfert. Industrijalac nemačkog porekla, po izboru srpski dobrotvor, ratni dobrovoljac, humanitarac i heroj… Vojsku je opremao topovina, gladan narod hlebom. Bio je najpoznatiji i najuspešniji guverner Narodne banke.

E – Etnografski muzej. Jedan od najstarijih muzeja u Srbiji. Stariji od sto godina. U njemu se čuvaju neprocenjiva blaga srpske kulture i istorije.

Ž – Žagubica. Opština u kojoj sam rođena, u srcu Homoljskih planina, okružena visoravnima, šumama, magijom…

Z – Zapis. Drvo koje nekom mestu predstavlja svetinju. Ono se osvešta, ureže se u njega krst i oko njega ide litija ili se sprovode drugi običajni obredi u cilju zaštite meštana od svakog zla.

I – Ivanjdan. Praznik u Srba na dan kad se veruje da je rođen Sveti Jovan Krstitelj. Tog dana žene porane i uberu ivanjsko cveće, koje upletu u venac i okače na kapije ili vratima kuće.

J – Jovan Jovanović Zmaj. Ne postoji čovek na ovim prostorima koji ne zna bar jednu njegovu pesmicu. Na njegovoj poeziji se odrastalo, veselilo, uspavljivalo…

K – Kafana. Mesto od vitalnog značaja za srpsku kulturu. Nekad su se u kafanama pokretale revolucije, razmenjivale političke ideje, igrale pozorišne predstave, sklapali poslovi, proslavljali uspesi, utapalo se u alkoholu…

L – Lujza Mišić. Žena velikog srpskog vojskovođe i heroja Živojina Mišića. Iako Nemica, odriče se vere, bogatstva i porodice i udaje se za siromašnog srpskog oficira. Rađa mu 3 kćeri i 3 sina.

LJ – Ljubostinja. Zadužbina kneginje Milice. Manastir u kome su se Milica, Jefimija i brojne vlastelinske žene zamonašile posle Kosovskog boja.

M – Milunka Savić. Žena sa najviše ratnih odlikovanja za hrabrost na svetu, provela u ratu 7 godina, bila ranjena 9 puta, a posle rata je othranila i iškolovala 37 dece.

N – Noćnik. Po verovanjim u istočnoj Srbiji, ako neki muškarac naglo umre, a ima ženu koju mnogo voli, po smrti nastavlja da je noću pohodi i tako joj oduzima životnu energiju.

NJ – Njegoš. Jedan od najznačajnijih pesnika i državnika svih vremena.

O – Olivera Marković. Glumica koja je ostavila dubok trag u srpskom glumištu, svojim darom, lepotom i divnim glasom.

P – Petar Bojović. Vojvoda koji je rizikovao život, vojničku čast i karijeru oglušivi se o naredbe Vrhovne komande komandujući juriš i proboj Solunskog fronta, oslobodivši celu Srbiju za samo 8 dana.

R – Rakija. Velika svetinja kod Srba. Pije se za rođenje i za pokoj duše, za slavlje i za sahrane. Služi kao lek za kostobolju, trbobolju, zubobolju, reumu… To je srpska „sveta vodicaˮ.

S – Sanovnik. Svaka kuća nekada davno imala je često samo jednu knjigu. To je bio sanovnik sa roždanikom. Ujutru se porodica okupi i prepričava svoje snove, tražeći i tumačeći znamenja u sanovniku.

T – Tamjan. Borova smola kojom se kadi svaki dom. Rasteruje zle duhove i nečastivog, donosi ozdravljenje svakoj kući.

Ć – Ćele-kula. Stevan Sinđelić predvodio je Srbe u bici sa Turcima na Čegru. Turci su bili nadmoćniji, pobili su veliki broj ustanika i u znak odmazde napravili kulu od lobanja, u Nišu.

U – Ustanak. Srbi su mnogo godina proveli porobljeni od strane različitih zavojevača, ali njihov duh bio je buntovan i često su se dizali različiti ustanci. Ustanak kod Srba je arhetipska potreba.

F – Fema. Čuveni lik iz Pokondirene tikve, poznatog dramskog dela Jovana Sterije Popovića. Postala je simbol pokondirenih, umišljenih skorojevića.

H – Hajduk. Još jedna tekovina viševekovnog turskog porobljavanja. Odmetnici su nazivani hajducima i provodili su sve tople dane po šumama i vrletima, napadajući i pljačkajući turske trgovce i haračlije.

C – Crnjanjski. Književnik raskošnog dara, značajnog opusa. Pesnik čiji stihovi zauvek ostaju u dušama čitalaca.

Č – Čkalja. Glumac neponovljivog glumačkog izraza, simbol komedije

DŽ – Džumhur Zuko. Putopisac, scenarista, karikaturista, slikar, veliki umetnik i još veći boem.

Š – Šumanović Sava. Jedan od najznačajnijih srpskih slikara, začetnik kubizma u Srbiji.

PRIREDILA: Sanja Vuković, Fondacija Srpski legat

NAPOMENA O USLOVIMA KORIŠĆENJA

Fondacija Srpski legat ima autorska prava na sve sadržaje (tekstualne, vizuelne i audio materijale, baze podataka, programerski kod i ostalo). U slučaju neovlašćenog korišćenja bilo kog dela portala, bez prethodne dozvole nosioca autorskih prava Fondacija Srpski legat će u cilju njihove zaštite koristiti sva sredstva predviđena zakonom i drugim pozitivnim pravnim propisima Republike Srbije.

Pod neovlašćenim korišćenjem podrazumeva se svako kopiranje, prenošenje, umnožavanje ili distribucija teksta (njegovog dela ili u celini), fotografija, slika, podataka, dizajna i slično, u pisanom, digitalnom ili bilo kom drugom obliku, bez prethodno dobijene izričite saglasnosti Fondacije Srpski legat