СКАЛА А–Ш: Глумица Весна Станковић
СКАЛА
(Српски Културолошко-Антрополошки Лексикон Асоцијација)
А–Ш

Глумица Весна Станковић рођена је 1972. године у Медвеђици. Њена породица потом се преселила у Петровац на Млави, где је завршила средњу школу, а затим уписала права у Београду. Након треће године студија Весна Станковић уписала је Факултет драмских уметности у Београду у класи проф. Владимира Јефтовића. Позоришну трупу „Балкан Нови покретˮ основала је са др Милованом Здравковићем. Ту је била аутор многих представа. Добитник је бројних награда и признања. Запослена је у Југословенском драмском позоришту. Весна Станковић упечатљива је по томе што сама пише и режира своје представе. Посебну пажњу публике привукле су њене представе „Лина од камена тврђаˮ, за коју је добила више награда, и монодрама „Милунка Савићˮ, којом је успешно васкрснула лик храбре српске хероине.
А – Андрић. Величанствен ум, чије су речи заувек уклесане у историју српске књижевности.
Б – Бадње вече. Тог дана се цела породица окупи око посне трпезе, уноси се бадњак, једе суво воће, прича о лепим стварима.
В – Вашар. Традиционални сабори, на којима су се људи окупљали из целе околине, па и из удаљених крајева. Куповало се и продавало, уговарали послови, свадбе, деца се сладила слаткишима, млади се такмичили у разним играма.
Г – Голгота. 1915. године Врховна команда наредила је повлачење српске војске преко Албаније. То је највеће српско страдање у историји, животе је изгубило око четврт милиона људи.
Д – Дрен. По веровању код Срба, дрен је дрво здравља. За Богојављање се даје деци да поједу по дренов цветић да би била здрава.
Ђ – Ђорђе Вајферт. Индустријалац немачког порекла, по избору српски добротвор, ратни добровољац, хуманитарац и херој… Војску је опремао топовина, гладан народ хлебом. Био је најпознатији и најуспешнији гувернер Народне банке.
Е – Етнографски музеј. Један од најстаријих музеја у Србији. Старији од сто година. У њему се чувају непроцењива блага српске културе и историје.
Ж – Жагубица. Општина у којој сам рођена, у срцу Хомољских планина, окружена висоравнима, шумама, магијом…
З – Запис. Дрво које неком месту представља светињу. Оно се освешта, уреже се у њега крст и око њега иде литија или се спроводе други обичајни обреди у циљу заштите мештана од сваког зла.
И – Ивањдан. Празник у Срба на дан кад се верује да је рођен Свети Јован Крститељ. Тог дана жене поране и уберу ивањско цвеће, које уплету у венац и окаче на капије или вратима куће.
Ј – Јован Јовановић Змај. Не постоји човек на овим просторима који не зна бар једну његову песмицу. На његовој поезији се одрастало, веселило, успављивало…
К – Кафана. Место од виталног значаја за српску културу. Некад су се у кафанама покретале револуције, размењивале политичке идеје, играле позоришне представе, склапали послови, прослављали успеси, утапало се у алкохолу…
Л – Лујза Мишић. Жена великог српског војсковође и хероја Живојина Мишића. Иако Немица, одриче се вере, богатства и породице и удаје се за сиромашног српског официра. Рађа му 3 кћери и 3 сина.
Љ – Љубостиња. Задужбина кнегиње Милице. Манастир у коме су се Милица, Јефимија и бројне властелинске жене замонашиле после Косовског боја.
М – Милунка Савић. Жена са највише ратних одликовања за храброст на свету, провела у рату 7 година, била рањена 9 пута, а после рата је отхранила и ишколовала 37 деце.
Н – Ноћник. По веровањим у источној Србији, ако неки мушкарац нагло умре, а има жену коју много воли, по смрти наставља да је ноћу походи и тако јој одузима животну енергију.
Њ – Његош. Један од најзначајнијих песника и државника свих времена.
О – Оливера Марковић. Глумица која је оставила дубок траг у српском глумишту, својим даром, лепотом и дивним гласом.
П – Петар Бојовић. Војвода који је ризиковао живот, војничку част и каријеру оглушиви се о наредбе Врховне команде командујући јуриш и пробој Солунског фронта, ослободивши целу Србију за само 8 дана.
Р – Ракија. Велика светиња код Срба. Пије се за рођење и за покој душе, за славље и за сахране. Служи као лек за костобољу, трбобољу, зубобољу, реуму… То је српска „света водицаˮ.
С – Сановник. Свака кућа некада давно имала је често само једну књигу. То је био сановник са рождаником. Ујутру се породица окупи и препричава своје снове, тражећи и тумачећи знамења у сановнику.
Т – Тамјан. Борова смола којом се кади сваки дом. Растерује зле духове и нечастивог, доноси оздрављење свакој кући.
Ћ – Ћеле-кула. Стеван Синђелић предводио је Србе у бици са Турцима на Чегру. Турци су били надмоћнији, побили су велики број устаника и у знак одмазде направили кулу од лобања, у Нишу.
У – Устанак. Срби су много година провели поробљени од стране различитих завојевача, али њихов дух био је бунтован и често су се дизали различити устанци. Устанак код Срба је архетипска потреба.
Ф – Фема. Чувени лик из Покондирене тикве, познатог драмског дела Јована Стерије Поповића. Постала је симбол покондирених, умишљених скоројевића.
Х – Хајдук. Још једна тековина вишевековног турског поробљавања. Одметници су називани хајдуцима и проводили су све топле дане по шумама и врлетима, нападајући и пљачкајући турске трговце и харачлије.
Ц – Црњањски. Књижевник раскошног дара, значајног опуса. Песник чији стихови заувек остају у душама читалаца.
Ч – Чкаља. Глумац непоновљивог глумачког израза, симбол комедије
Џ – Џумхур Зуко. Путописац, сценариста, карикатуриста, сликар, велики уметник и још већи боем.
Ш – Шумановић Сава. Један од најзначајнијих српских сликара, зачетник кубизма у Србији.
ПРИРЕДИЛА: Сања Вуковић, Фондација Српски легат
НАПОМЕНА О УСЛОВИМА КОРИШЋЕЊА
Фондација Српски легат има ауторска права на све садржаје (текстуалне, визуелне и аудио материјале, базе података, програмерски код и остало). У случају неовлашћеног коришћења било ког дела портала, без претходне дозволе носиоца ауторских права Фондација Српски легат ће у циљу њихове заштите користити сва средства предвиђена законом и другим позитивним правним прописима Републике Србије.
Под неовлашћеним коришћењем подразумева се свако копирање, преношење, умножавање или дистрибуција текста (његовог дела или у целини), фотографија, слика, података, дизајна и слично, у писаном, дигиталном или било ком другом облику, без претходно добијене изричите сагласности Фондације Српски легат