AktuelnostiDa se ne zaboraviZanimljivosti

SENTANDREJSKI ZVONICI (IV)

Postepeno, Sentandreja je menjala lik, a njene obrise obogatile su varoške kuće, koje se nama danas čine niske, a starim Sentandrejcima bile su prave palate, na sprat, sa dućanima i magacinima u prizemlju, sa prostranim podrumima i visokim tavanima koji su služili i kao skladišta robe, pa otuda još i sada ove kuće čuvaju na svojim baroknim zabatima prostrane „badže” sa čerkom.

Sentandrejci su postepeno postajali gospodari i gospoda, mada su se još uvek osećali na magaze i espap, ali u njihovom ponašanju i odevanju, bilo je, pored levantinskog, i nečeg evropejskog. Vreme je brzo menjalo ljude, a oni su menjali Sentandreju. Najveću pažnju Sentandrejci su poklonili svojim crkvama. Na istim mestima na kojima su bile crkve brvnare, podižu sredinom i u drugoj polovini veka barokne crkve, monumentalne za ondašnje prilike, impozantne i za sadašnje utiske.

Očigledno, kada su se malo sredili, srpski graždani su osetili potrebu da svoj život izvuku iz skromne svakodnevice u kojoj je još uvek gospodarila balkanska patrijarhalnost. O lepšem i veselijem životu saznavali su od onih koji su dolazili „iz sveta”, iz ratova, trgovine, sa putovanja, frentovanja, a potom i iz škola. Pozni barok bio je stil koji je, začudo, odgovarao takvim raspoloženjima. Srbi nisu imali određene estetske, još manje religiozno-estetske pobude, kada su počeli da grade barokne crkve, duborezne ikonostase, da grade svoje kuće, da se odevaju, pa čak i da svoje nadgrobne spomenike podižu u znak baroknog stila. Ipak, njima je ta moda barokne raskoši, nemira i toržestvenosti, za koju su čuli da je i u Rusiji prihvaćena, potpuno odgovarala.

Od pete do devete decenije XVIII stoleća Sentandreja je bila pravo gradilište. Na jednom mestu iskopavana je zemlja za crkvene temelje, a samo malo dalje podizan je visok zvonik. Tako je, tada, bilo u Sentandreji baroknog uspona. Čini se da ni u jednoj podunavskoj varoši u kojoj su Srbi živeli nije bilo, u isti mah, toliko dunđera, cimermana, kamenorezaca, duborezaca, pozlatara i ikonopisaca kao u Sentandreji. A kad majstori, umetničke zanatlije i slikari privedoše poslove kraju, ukaza se barokna Sentandreja, gotovo ista kakva je danas. Postigla je to, bezmalo, samo jedna generacija. Prvo koleno je stvorilo materijalne uslove; sledeće je najviše gradilo, naredno je dalo završni ukras i uživalo u blagodetima i lepoti čudesne varoši.

Barokna epoha Sentandreje u isto vreme je i jedina epoha njenog punog života, bar za srpsku kulturu. Tada je sve bilo podređeno građenju i umetnosti, kao u renesansnim gradovima kada su nastajali.

Sentandreja je tada bila pojam u svekolikom srpstvu. Malo je reći – dostojan pažnje, nije previše ako se kaže – velikog ugleda. Bilo je dosta razloga za takvu slavu, koju je narod još i više uveličavao.

Učini se, na trenutak, kao da je Sentandreja u jednom dahu, gotovo u jednom raspoloženju. U noćnoj šetnji praznim ulicama, pod zvonicima crkava, pored zbijenih ukrašenih fasada varoških kuća, u prividu između maštanja i jave, učini se kao da je Sentandreju gradio jedan majstor – neimar iz narodnih priča. Zapaža se da on nije podigao raskošni dvorac i da se nije rasipao pustim bogatstvom. Na svakom koraku se, međutim, oseća da je gradio s ljubavlju. Udahnuo je dušu tek podignutim kućama, sokacima i malim trgovima. Bio je, bez sumnje, neki veseljak, ali i mudrijaš, koji je proputovao svetom, pa se ovde malo zadržao da izrazi srdačnost i toplinu vrednog i jednostavnog življenja izbeglih Rascijana koji, na dunavskoj dolmi, zamisliše i ostvariše svoje trajne svetionike. Uneo je taj nemir u svoju gradnju sedam divotnih ukrasa, sedam znamenja za koje je Jakov Ignjatović zapisao da će nadživeti Srbe Sentandrejce i da će produžiti sećanja u neka daleka vremena. Sedam zvonika ogleda se i danas u Dunavu i pomno čuva umetnička znamenja na krajnjem severu davnih seoba.

 

Dinko Davidov

 

Nastaviće se…

 

Izvor: Davidov 2011: Dinko Davidov, „Sentandrejski zvonici”, u: Parusija, Beograd: Srpska književna zadruga, 142–147..

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

paja
Prethodni članak

Rođen je slikar Paja Jovanović

220px-Branko_Petranović
Naredni članak

Umro je istoričar Branko Petranović