AktuelnostiDa se ne zaboraviZanimljivostiKuće i zgrade

SELO RAVNI (UŽICE): Život u jednoj staroj kući

Preko cele godine ložilo se u staroj kući na otvorenom ognjištu. O՚zgo od greda drvene, u čad obrasle tavanice, visio je gvozdeni lanac sa karikama i završetkom u vidu kuke o kojoj se vešao bakrac za varenje mleka ili čega drugog. Između dva kamena ili gvozdena stubića zvana prijeklada je kamena ili gvozdena poluga preko koje se slažu drva za vatru. Krajnja drveta često čitava obla stabla ili polustabla zovu se glavnje (negde sam čuo i glamnje) i služe kao okviri. Između njih se nalazi ostalo drveće i sve se to na jednom kraju na strani pročelja zapali, a kad pregori onda se postepeno onaj dalji deo glavnji i drveća pomiče i novo drvo domeće. Zapaljeno drvo gori i greje plamenom gore iznad vatre i zagreva sud obešen o verige, a sa strane se uz glavnje prislanjaju lonci i dr. za kuvanje jela.

Na njemu se zagrevaju crepulje, od pečene naročite zemlje u kojima se peče leb. Na pročelju se kad se lebac zamesi metne žar na koji se metne užarena na plamenu crepulja. U nju se metne spremljeno testo, umesen hleb pa se preko njega metne jako zagrejan pepeo i na taj i takav način je pečeno po nekoliko hlebova dnevno, najviše od kukuruznog brašna. Na otvorenom ognjištu drvo se slabo iskorišćavalo. Od plamena i žara zračnom toplotom unekoliko se i u hladno vreme zagrejavao prostor na kome je ognjište, a leti je bilo i jako toplo. Ali otvaranjem vrata, ulaskom direktno spolja, ladna struja je brzo rashlađivala. Prema ulaznim vratima na suprotnoj strani bila su izlazna i promaja je bila jaka. Nedaleko od vrata je tzv. nacevar. To je drveni veliki sanduk sa pregradama za kukuruzno i pšenično brašno sa odeljenjem za mesenje i fijokama za posude. U ovaj sanduk je stajalo oko 150-200 kg kukuruznog brašna i oko 100 kg pšeničnog. Inače, u ovom prostoru je i dolap za posude, police za raznu uspremu, mesto gde su sudovi sa vodom, na brvnima kuke drvene za vešanje činija, pokretnih stolova za jelo, kantara, gusli, pojedinih grubljih delova odeće i dr. Ispod tavanice cerena su postavljene drvene motke za sušenje obuće a iz ovog prostora tamo na zidu pozadi krajeva glavnji sa uzdignutog banka loži se peć sobe.

Zidovi sobe spolja su od drveta – brvana, a iznutra je urađena oplata – čatma od cepana drveta ili debljeg pruća i preko ovoga je udaren lep od maltera od zemlje ili kreca pa je površina uravnata i okrečena. Ali, razume se, sa raznom temperaturom drvo se širi i skuplja pa malteru nastupaju promene. I onda ove promene i šupljine iza njih su živa zgoda za stenice i druge insekte kad se uzgred unesu. A pogotovo kad je tavanica o՚zgo drvena sa puno pukotina na ivicama dasaka. Peć je bila od gline zamesene sa plevom i u nju su postavljeni gledisani delovi u vidu lončića. Ovi su doprinosili bržem zagrevanju. Peć je bila grdno velika, visine preko 2 m, a dole 80/80 cm. Kad se založi mogla je primiti gomilu drveta . Kad se zagreje, bila je cela soba kao zažarena. Na sobi su bila svega dva prozora ili bolje rečeno kapka. Stakla nije bilo nego se krilo od drvenog rama podeljenog na četiri dela zalepljena hartijom, tzv. pendžerlija, nalepljivana u žleb od prozornika i sa strane pričvršćivala su se sa po jednim dvenim pridržačem, koji se okretao na ekseru gvozdenom ili drvenom . Kad se soba čisti ili je pregrejana, ovaj se ram vadi i tako prozor otvara. U sobi je pri zatvorenim prozorima u sred dana bila polutama, a vazduh , pogotovo kad se uveče ulazilo sa mokrom obućom i odelom koji su se tu bar delimično sušili i kad se skupi veliki broj osoba. I onda je razumljivo da se u sobu išlo baš kad je nastupila nepodnošljiva hladnoća, gde se u vajatima gde nema vatre nije moglo ostati. A tako isto je razumljivo da se otuda iz sobe bežalo čim je bilo moguće. Jer soba iako doista velika, svrstavanje većeg broja osoba raznog doba i uzrasta i pola moralo je biti neugodno i nelagodno.

Osvetljenje je bilo više nego bedno. U prostoru ognjišta osvetljavalo se buktinjom od luča, koju je držao koji od čeljadi i kako koja zublja dogoreva druga dodaje. Razume se da je svetlost nejednaka, ali ipak dovoljna iako uz plamen šukće i jak dim. Zbog jakog dima ovo se osvetljenje u sobi i nije moglo upotrebljavati. Pa čime se onda tamo osvetljavalo? Lojanim svećama, koje su spravljane u samoj zadruzi i to je bilo najbolje i najjače osvetljenje. U nedostatku sveća osvetljavalo se samo bednije na taj način što se u rastopljeni loj postavljala krpa lanena ili od težine, čiji bi se jedan kraj koji je bio nešto iznad nivoa rastopljenog loja upalio.

U ono vreme i šibice su bile predmet sa kojim se ekonomisalo. Uveče se stoga žar na ognjištu zapretavao (prekrio) pepelom i izjutra se odgrtao i vatra se obnavljala. Dogodi se da tako zapretan žar ugasi se i vatra utrne. Onda i dotična kuća šalje u susedstvo da pozajmi vatru. Ja pamtim kad je poneko od suseda dolazio i moljeno da se pozajmi ugarak ili žar…

AUTOR: Milovan Smiljanić

PRIREDIO: Milovan Cicvarić

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

SJZ
Prethodni članak

Zašto čovek lije „krokodilske suze”

maljokovic
Naredni članak

Rođen je saksofonista i kompozitor Jovan Maljoković