AktuelnostiDa se ne zaboraviZanimljivostiLjudi

SAVKA SUBOTIĆ O KNEGINJI LJUBICI OBRENOVIĆ

Poznato je da je kneginja Ljubica[1] živela, pred svoju smrt, u Novom Sadu. Tamo je i umrla i odatle je prenesena u manastir Krušedol. Ona je stanovala na Glavnoj pijaci. Moja mati se poznavala sa kneginjom još iz Beograda, kada je odlazila u pohode svojoj sestri Hadžićki Svetićki. Svetić je nekoliko godina živeo u Beogradu, gde je pisao zakone.[2] Za vreme kneginjinog življenja u Novom Sadu, bile su joj jedine poznanice Hadžićka i moja mati. Kad one ne bi došle nekog dana, ona bi ih odmah zvala. Imala je jednu vernu, stariju ženu, koja ju je dvorila, jer je bila bolešljiva. Druga poznanstva nije činila. One su, dakle, bile jedine sa kojima je svojski i iskreno mogla razgovarati. Novosađani su sa retkim pijatetom pozdravljali kneginju, kad bi je videli na prozoru ili sreli kad ide u crkvu, što je retko bivalo. Kad bi me mati kadgod povela, kneginja se tome radovala, milovala bi me i davala slatkiša. Iako sam još bila dete, ipak me je tada obuzelo čudno osećanje izvesne pobožnosti i radosti. Ali to nije bila obična radost. U njoj beše nečeg mističnog, uzvišenog, meni nepoznatog. Kad sam joj prvi put poljubila ruku, reče mi mati: „Zapamti, moje dete, čiju ruku ljubiš! To je ruka srpske majke.” „Nesrećna majka nesrećne Srbije”, uzdahnu kneginja iz dubine duše i taj uzdah mi i sada u srcu i duši treperi.

Može se misliti kako se kneginja osećala kad je govorila da je najnesrećnija žena. Moja mati ju je tešila pričajući joj razne događaje iz svetske istorije, te tako i o Francuskoj revoluciji i o tragičnoj sudbini Marije Antoanete.[3] Na to bi kneginja Ljubica kazala: „E, moje dete, francuski narod se brzo podigao, ali nas, eto, vekovima goni nesreća.”

Jednoga dana oglasiše zvona smrt ove velike Srpkinje i velike vladarke. Na pogreb se sleže ceo Novi Sad i silan svet iz okoline. Za sandukom je išao knez Mihailo[4] i srpski emigranti. Pogreb je bio veličanstven, ne samo po spoljašnjosti nego i po samim uspomenama na tragičnu sudbu srpskog naroda. Tuga za velikom pokojnicom nije se ogledala samo na njenom mladom sinu Mihailu, već to beše tuga srpskih sinova i kćeri za srpskom majkom…

Ceo taj prizor ostavio je na mene dubok utisak. U detinjstvu su utisci najživlji i najjači, a posle jedan drugog slabi.

Savka Subotić

Izvor: Uspomene / Savka Subotić [prir. Ana Stolić], Srpska književna zadruga, Beograd, 2001, str. 51–52.

[1] Ljubica Obrenović (1785–1843), kneginja, supruga Miloša Obrenovića. Posle progona Obrenovića iz Srbije 1842. oko nje su se u Novom Sadu i Zemunu okupljale pristalice Obrenovića.

[2] Jovan Hadžić je sastavio Srpski građanski zakonik 1844, i druge zakonike.

[3] Marija Antoaneta (1755–1793), žena francuskog kralja Luja XVI.

[4] Mihailo Obrenović (1823–1868), knez Srbije (1839–1842. i 1860–1868), sin kneza Miloša i kneginje Ljubice.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

Prethodni članak

Umro je slikar i profesor Branislav Subotić Sube

VladislavLalicki.1980
Naredni članak

Rođen je scenograf, kostimograf i slikar Vladislav Lalicki