АктуелностиДа се не заборавиЗанимљивостиЉуди

САВКА СУБОТИЋ О КНЕГИЊИ ЉУБИЦИ ОБРЕНОВИЋ

Познато је да је кнегиња Љубица[1] живела, пред своју смрт, у Новом Саду. Тамо је и умрла и одатле је пренесена у манастир Крушедол. Она је становала на Главној пијаци. Моја мати се познавала са кнегињом још из Београда, када је одлазила у походе својој сестри Хаџићки Светићки. Светић је неколико година живео у Београду, где је писао законе.[2] За време кнегињиног живљења у Новом Саду, биле су јој једине познанице Хаџићка и моја мати. Кад оне не би дошле неког дана, она би их одмах звала. Имала је једну верну, старију жену, која ју је дворила, јер је била болешљива. Друга познанства није чинила. Оне су, дакле, биле једине са којима је својски и искрено могла разговарати. Новосађани су са ретким пијатетом поздрављали кнегињу, кад би је видели на прозору или срели кад иде у цркву, што је ретко бивало. Кад би ме мати кадгод повела, кнегиња се томе радовала, миловала би ме и давала слаткиша. Иако сам још била дете, ипак ме је тада обузело чудно осећање извесне побожности и радости. Али то није била обична радост. У њој беше нечег мистичног, узвишеног, мени непознатог. Кад сам јој први пут пољубила руку, рече ми мати: „Запамти, моје дете, чију руку љубиш! То је рука српске мајке.” „Несрећна мајка несрећне Србије”, уздахну кнегиња из дубине душе и тај уздах ми и сада у срцу и души трепери.

Може се мислити како се кнегиња осећала кад је говорила да је најнесрећнија жена. Моја мати ју је тешила причајући јој разне догађаје из светске историје, те тако и о Француској револуцији и о трагичној судбини Марије Антоанете.[3] На то би кнегиња Љубица казала: „Е, моје дете, француски народ се брзо подигао, али нас, ето, вековима гони несрећа.”

Једнога дана огласише звона смрт ове велике Српкиње и велике владарке. На погреб се слеже цео Нови Сад и силан свет из околине. За сандуком је ишао кнез Михаило[4] и српски емигранти. Погреб је био величанствен, не само по спољашњости него и по самим успоменама на трагичну судбу српског народа. Туга за великом покојницом није се огледала само на њеном младом сину Михаилу, већ то беше туга српских синова и кћери за српском мајком…

Цео тај призор оставио је на мене дубок утисак. У детињству су утисци најживљи и најјачи, а после један другог слаби.

Савка Суботић

Извор: Успомене / Савка Суботић [прир. Ана Столић], Српска књижевна задруга, Београд, 2001, стр. 51–52.

[1] Љубица Обреновић (1785–1843), кнегиња, супруга Милоша Обреновића. После прогона Обреновића из Србије 1842. око ње су се у Новом Саду и Земуну окупљале присталице Обреновића.

[2] Јован Хаџић је саставио Српски грађански законик 1844, и друге законике.

[3] Марија Антоанета (1755–1793), жена француског краља Луја XVI.

[4] Михаило Обреновић (1823–1868), кнез Србије (1839–1842. и 1860–1868), син кнеза Милоша и кнегиње Љубице.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

Претходни чланак

Умро је сликар и професор Бранислав Суботић Субе

VladislavLalicki.1980
Наредни чланак

Рођен је сценограф, костимограф и сликар Владислав Лалицки