АктуелностиДогађајиНа данашњи дан

Савезници су бомбардовали Београд на Ускрс 1944. године

На Ускрс, 16. априла 1944. године, савезници су почели једно од најтежих бомбардовања Београда у Другом светском рату, које је настављено и сутрадан. По једним изворима разлог напада је био у томе што због лошег времена амерички бомбардери нису могли да гађају циљеве у Мађарској и Румунији, које су иначе током марта и априла бомбардовали, те су свој товар изручили на резервни циљ, што је био Београд, будући да са бомбама нису могли да слете. По другој верзији наводи се да је ово бомбардовање било извршено по налогу Јосипа Броза и Коче Поповића. Како год било, резултат тог подухвата био је трагичнији за Београђане од оног непријатељског, шестоаприлског, који се збио три године раније. У овој савезничкој акцији, као помоћ Србима да се ослободе окупатора, учествовало је око 600 бомбардера који су полетели из Фође на југу Италије, и бацили више од 1500 тона бомби,  приликом чега је по проценама које варирају, током та два дана погинуло више од хиљаду цивила и око 400 немачких и италијанских војника, док је око 5000 људи повређено. По подацима Југословенске владе у избеглиштву погинуло је око 4000 људи, док је око 1000 њих сахрањено, што идентификованих, а што неидентификованих, међу којима и много деце. Званично, неки од циљева бомбардовања били су Земунски аеродром и фабрике авиона „Рогожарски“ и „Икарус“, као и фабрике „Данубиус“, „Змај“, „Телеоптик“, земунска железничка станица и аеродром. У Београду су оштећени и стамбени блокови око фабрике „Рогожарски“, бродоградилиште, рафинерија на Чукарици и део београдске железничке станице. Оштећени су и мостови на Сави и Дунаву, а поред осталог погођено је и тадашње породилиште у Крунској улици (данас Завод за заштиту здравља студената), област око Бајлонове пијаце, Теразије, Технички и Правни факултет, више болница, хуманитарних институција, цркава, као и склоништа где су се људи сакривали. Након рата објављена је и процена материјалне штете учињене како савезничким бомбардовањем, тако и немачким, при чему је она коју су начинили савезници испала кудикамо већа, а наш главни град они су бомбардовали још шест пута до краја рата.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:

878. године први пут је у једном сачуваном документу поменуто име Београда;
1346. године Стефан Урош IV Душан Немањић у Скопљу је крунисан за цара;
1859. године рођен је кнез Арсеније Карађорђевић;
1868. године рођен је историчар књижевности, професор, ректор и академик Павле Поповић;
1936. године рођен је певач Шабан Бајрамовић;
1945. године умро је оснивач српског земљорадничког задругарства Михаило Аврамовић;
1992. године кошаркаши Партизана постали су прваци Европе у кошарци.

MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

zikagrad
Претходни чланак

Рођен је редитељ, књижевник и сликар Живојин Павловић

Josif_pancic
Наредни чланак

Рођен је лекар, ботаничар и први председник Српске краљевске академије, Јосиф Панчић