АктуелностиЉудиНа данашњи дан

Рођена је сликарка Надежда Петровић

На данашњи дан, 12. октобра 1873. године у Чачку је рођена сликарка Надежда Петровић. Породица Петровић имала је 13 деце. Надеждин најмлађи брат био је писац Растко Петровић, а једна од сестара књижевница Милица Мишковић.

Једанаест година касније породица се преселила у Београд, где је Надежда 1891. године завршила Вишу женску школу, а наредне године положила испит за наставницу цртања у средњим школама. Почела је и да ради, али се њено знање није зауставило на тој дипломи цртања, већ је наставила са даљим учењем у атељеу Ђорђа Крстића и у уметничкој школи Кирила Кутлика. Године 1898. започиње школовање у Минхену, код Антона Ажбеа, а већ 1900. у Београду је приредила своју прву самосталну и, нажалост, једину изложбу. Конзервативна средина ипак није прихватила новине које је донело њено сликарство, те се она наредне године вратила у Минхен и наставила учење, али сада у атељеу Јулијуса Екстера. У Минхену се сусретала, дружила и сарађивала са многим сународницима и колегама, а такође је путовала и посећивала изложбе сликара сецесије, импресионизма, постимпресионизма, као и уметника оних праваца који су тек настајали. У Србију се поново вратила 1903. године и наредних година је поред сликања била и прилично друштвено ангажована. Путовала је по Македонији, учествовала је у организацији прве југословенске уметничке изложбе, била је једна од оснивача Ладе, покретач прве југословенске уметничке колоније у Сићеву и Пироту и једна од оснивача Кола српских сестара. У периоду од 1910.  до 1912. године, са прекидима је боравила у Паризу, у атељеу Ивана Мештровића, а по избијању Првог балканског рата  учествовала је као добровољна болничарка на фронту. Са српском војском била је и наредних година, у Другом балканском и Првом светском рату.

У њеном уметничком раду најчешће се говори о четири периода. Први је био онај минхенски, где се формирала и сазревала. Следећи је србијански, када је обилазила Србију и Македонију сликајући људе, пределе, фолклорне мотиве и народне ношње, период снажно обележен националним осећањем, које ће још више доћи до изражаја у њеном последњем, ратном периоду. Између та два нашао се париски период. Стваралаштво Надежде Петровић не може се лако омеђити одређеним уметничким токовима, јер је оно некад под утицајем симболиста, некада импресиониста, а многи у њеним сликама виде претечу колористичког експресионизма, који се код нас јавио тек после Првог светског рата.

Сигурно је међутим да је она својим сликарством  увела српску уметност у токове савремене европске уметности, а значајно је и то што се бавила фотографијом. Имала је две самосталне изложбе, једну у Београду, другу у Љубљани, а излагала је још у оквиру различитих групних изложби и у Загребу, Риму и Паризу. Неке од њених слика су: Баварац са шеширом, Брезе, Циганка са црвеним шалом, Ресник, Ташмајдан, Дереглије на Сави, Косач, Старо гробље, Јесен у Булоњској шуми, Мост на Сени, Нотр Дам, Призрен, Косовски божури, Скопље, Везиров мост, Девојка у народној ношњи, Грачаница и последња слика Ваљевска болница.

У тој је болници и преминула 3. априла 1915. године, у четрдесет другој години живота у време епидемије пегавог тифуса, који је добила на дужности добровољне болничарке. Право вредновање и уметничку славу доживела је тек после смрти.

Занимљиве и поучне текстове o знаменитој сликарки можете читати и у тематском броју Avant Art Magazina:

http://www.avantartmagazin.com/tag/tema-broja-027/

 

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1879. године рођена је књижевница Даница Марковић;
1897. године у Београд су из Беча пренети посмртни остаци Вука Стефановића Караџића и сахрањени у порти Саборне цркве, где и данас почивају;
1915. године умро је лекар, политичар и министар финансија Лазар Пачу;
1938. године рођен је правник, виолиниста и композитор Миутин Поповић Захар;
2013. године преминуо је редитељ Јован Ристић.

 

MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

maxresdefault
Претходни чланак

Национальные истоки красоты

film-1155439_640
Наредни чланак

Сремски Карловци: „Филмско бдење душеˮ

Нема коментара

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *