На данашњи дан, 3. маја 1925. године у Београду је рођена глумица Оливера Марковић. Основну школу и прве разреде гимназије похађала је у Нишу, да би по повратку породице у Београд завршила гимназију и уписала историју уметности на Филозофском факултету. Њу је напустила као апсолвент и постала студент прве генерације на Академији за позориште, филм, радио и телевизију, где је и дипломирала 1951. године. Љубав према глуми показивала је још током детињства, а за време окупације је са групом вршњака, гимназијалаца и студената, спремала представе на Коларчевом универзитету и београдским становима. Била је најпре члан Беградског драмског позоришта, али је средином шездесетих година прешла у Народно позориште у Београду и ту остала до пензије 1989. године, мада је била ангажована и у другим театрима. Током дуге каријере остварила је више од 150 позоришних улога и глумила у више од шездесет филмова и тридесетак телевизијских  драма и серија, а такође се бавила и певањем, те је шездесетих година наступала широм земље и у иностранству као врстан извођач романси и шлагера. Тешко је издвојити неке од њених улога, али треба рећи да је два пута добила награду Народног позоришта за улоге „Мајке Храбрости“ и „Кларе“, као и највеће признање које додељује национални театар, „Плакету“, 1988. године. Поред тога добитница је и Специјалне награде на Данима комедије, Октобарске награде града Београда, две „Златне“ и једне „Сребрне арене“ на Филмском фестивалу у Пули, Награде „Славица“ за допринос развоју филмске уметности, „Добричиног прстена“ и других. Први муж, са којим има сина режисера Горана Марковића, био јој је глумац Раде Марковић, а други,  глумац Душан Булајић. Ова велика уметница преминула је 2. јула 2011. године и сахрањена је у Алеји великана на Новом Гробљу у Београду.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:

1885. године умро је кнез Александар Карађорђевић;
2007. године умро је драматург и аутор многих популарних серија, Слободан Новаковић.