ЉудиНа данашњи дан

Рођен је Вук Караџић

На данашњи дан, 6. новембра 1787. године у Тршићу је рођен реформатор српског језика, Вук Стефановић Караџић. Писање и читање је научио од рођака Јевте Савића, а образовање је касније наставио у Лозници и манастиру Троноши, одакле га је отац вратио кући због лошег поступања монаха. Није успео да упише Карловачку гимназију, а пошто га је и Доситеј одбио, Вук је отишао у Јадар и почео да ради као писар код Јакова Ненадовића. По отварању Велике школе у Београду постао је њен ђак, али ју је због болести напустио и отишао у Пешту. Вратио се у Србију 1810. године, али је након слома Првог српског устанка поново отишао и обрео се у Бечу. Ту се оженио, добио децу, а упознао је и словеначког научника и цензора Јернеја Копитара и тај сусрет био је пресудан у његовом опредељењу. Пошто је од њега стекао основна филолошка знања, Вук је брзо схватио шта треба да чини: започео је сакупљање народних песама и рад на реформи српског језика и правописа. Убрзо је, 1814, издао прву збирку народних песама Пјеснарицу и граматику Писменицу, а потом 1818. године и Српски рјечник. Поред тога бавио се етнографијом, сакупљао приповетке, пословице, загонетке, писао историјска сведочанства, организовао истраживања и водио изузетно живу преписку. Својом реформом Вук је довршио оно што су започели његови старији савременици Сава Мркаљ и Лука Милованов, створивши азбуку од тридесет слова, водећи се строгим филолошким принципом да сваки глас треба да има само једно слово, па је из тадашње азбуке избацио непотребне знакове, а додао неке нове као што су слова Ј, Љ, Њ, Ћ, Ђ и Џ, а касније и слова Х и Ф. Уређивао је алманах „Даница“ и настојао да иностранство упозна са српским народним благом и историјом. Својим радом стекао је како многе присталице, тако и противнике. Ипак, 1847. година, када су изашле Песме Бранка Радичевића и Даничићев Рат за српски језик и правопис написани Вуковим језиком, означила је годину Вукове победе. Исте године штампан је и Његошев Горски вијенац, као и Вуков превод Новог завјета. Даничић је у свом делу научним аргументима доказао оправданост Вукових језичких поставки, а Радичевић је показао да се тим, народним, језиком може и уметнички стварати, а по Вуку је „дужност књижевника да на основу народног, створе књижевни језик“. У погледу дијалекатске основе књижевног језика, Вук се определио за јужно, херцеговачко, ијекавско наречје, али је допуштао могућност да писци употребљавају друго, тј. екавско наречје. Поред већ споменутих, у Вуков велики опус спадају и Српске народне пјесме, Српске народне приповијетке, Први српски буквар, Ковчежић за историју, Милош Обреновић, Живот и обичаји народа српскога, Српске народне пословице и друга. Као историчар описао је све важне догађаје и личности у Србији тог бурног времена. О српским устанцима дао је више засебних списа, а о приликама у Србији после њих говори у свом чувеном Писму кнезу Милошу, 1832. Од биографија, најопсежнија је Житије хајдук Вељка Петровића. Уважавали су га највећи умови тог времена попут Гетеа и Грима, био је члан Петроградске, Берлинске и Бечке академије наука, члан више научних друштава попут Краковског, Московског и Париског, додељена му је златна медаља Руске академије наука, сребрна медаља за научне заслуге Академије наука у Петрограду, а Универзитет у Јени доделио му је почасну докторску титулу. Фонетика његове азбуке је до сада најбоља која је свету позната, а УНЕСКО је 1987. годину био прогласио годином Вука Караџића. Данас се у Београду, на Дорћолу, налази Музеј Вука и Доситеја, многе школе и улице носе његово име, а бројне су и бисте и споменици овог великог реформатора, који је умро у Бечу 19. фебруара 1864. године, а чије су кости 1897. године пренете у Београд и са великим почастима сахрањене у порти Саборне цркве.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:
1923. године рођен је књижевник и академик Антоније Исаковић;
1932. године рођен је певач Предраг Гојковић Цуне;
1950. године основан је Музеј примењене уметности у Београду;
1964. године погинуо је политичар Слободан Пенезић Крцун.

MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

Поплавњена улица  у којој је средња школа
Претходни чланак

Учешће фондације Српски легат у обнови средње школе "Младост" у Петровцу на Млави

Bogdan-Popovic
Наредни чланак

Преминуо је књижевни критичар и академик Богдан Поповић