АктуелностиЉудиНа данашњи дан

Рођен је вајар и академик Ђорђе Јовановић

На данашњи дан, 21. јануара 1861. године у Новом Саду је рођен вајар и академик Ђорђе Јовановић. По завршетку реалке уписао је архитектуру на Великој школи у Београду, али је након годину дана отишао у Беч на Академију ликовних уметности, па у Минхен, да би 1887. године прешао у Париз и тамо дипломирао вајарство три године касније, поставши тако први српски академски ликовни уметник. Наредне године вратио се у Београд где је био наставник цртања и професор у неколико београдских гимназија, као и професор и директор Уметничко-занатске школе. Један је од оснивача сликарског друштва „Лада“, био је члан уметничког друштва „Медулић“ и учествовао је у оснивању Удружења ликовних уметника Београда. На Светским изложбама у Паризу добио је бронзану медаљу 1899. године и златну медаљу 1900. године, а после Првог светског рата постао је члан САНУ. Јовановић је припадао академском реализму и учио је у време када се на академијама првенствено захтевало савладавање скулпторског заната и савршено овладавање техником, познавање анатомије и покрета тела, као и веродостојност израза и композиције. Без обзира што је био изузетно цењен и што је његов опус био знатан и веома познат, он је већ између два рата, са све већим продором нових ликовних праваца код нас, почео да пада у заборав, да би после Другог светског рата са доласком социјалистичког реализма био потпуно скрајнут из уметничког живота. Тако је један од најдаровитијих и најплоднијих српских вајара, разочаран и заборављен, преминуо у дубокој старости 23. марта 1953. године у Београду, а новине су само кратко известиле о томе. Нека од његових познатих дела су Споменик косовским јунацима у Крушевцу, Црногорац на стражи у париској општини, као и многобројни споменици нашим великанима – Јосифу Панчићу у Београду, кнезу Милошу у Пожаревцу, Бранку Радичевићу у Сремским Карловцима, Вуку Караџићу у Београду, затим војводи Мишићу, војводи Степи Степановићу и др. Неке од његових дела можене видети у чланку који смо писали о његовој кући: www.srpskilegat.rs/kuca-velikog-srpskog-vajara-djordja-jovanovica-na-neimaru/

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:
1894. године умро је песник Војислав Илић;
1957. године умро је композитор, диригент и музички педагог Петар Крстић.

MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

Сабор Светог Јована Крститеља - Јовањдан
Претходни чланак

Срећан Јовaњдан свима који славе

FLU-Rosandic
Наредни чланак

Рођен је вајар Тома Росандић