На данашњи дан

Рођен је уметник Ђорђе Ивачковић

На данашњи дан, 25. јануара 1930. године у Хоргошу је рођен један од најзначајнијих домаћих апстрактних сликара Ђорђе Ивачковић.

Иако је студирао и дипломирао на београдском Архитектонском факултету, такође се бавио џез музиком и занимао за сликарство, па је након изложби савремене француске и америчке уметности одржаних педесетих година у Београду, које је посетио, одлучио да се потпуно окрене сликарству.

Крајем те деценије је боравио у Италији и Немачкој, да би 1961. године одлучио да се настани у Паризу, где је две године касније приредио и прву самосталну изложбу слика.

Након још неколико изложби и смотри на којима је излагао у земљи и иностранству, прву самосталну изложбу у Београду је имао 1971. године у Галерији Дома омладине, после чега је пролазећи кроз различите фазе у свом стваралаштву, уз једну дужу паузу крајем прошлог и почетком овог века, наставио да ствара и излаже све до своје смрти.

Ђорђе Ивачковић је умро 13. јула 2012. године у Паризу.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1899. године рођен је књижевник Гвидо Тартаља;
1904. године изашао је први број “Политике“;
1905. године рођен је учесник НОБ-а и народни херој Сава Ковачевић;
1945. године умро је сликар Миленко Ђурић;
1947. године рођен је сликар Милан Циле Маринковић;
1953. године рођена је глумица Даница Максимовић;
1958. године рођен је глумац Зоран Цвијановић;
1977. године рођен је виолиниста Стефан Миленковић;
1978. године умро је је писац Скендер Куленовић;
1987. године умро је сликар, правник, дипломата и академик Предраг Милосављевић;
1997. године умро је теоретичар књижевности и политичар Никола Кољевић;
2004. године умро је режисер Љубомир Муци Драшкић;
2015. године умро је глумац и редитељ Павле Минчић;
2018. године умро је књижевник Вук Крњевић;
2019. године умро је редитељ и сценариста Душан Макавејев;
2019. године умро је оперски певач Никола Митић.

MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

tasmajdan_stadion_nekada
Претходни чланак

Отворен је стадион „Ташмајдан“

Вук_Стефановић_Караџић.1846
Наредни чланак

Адам Микијевич: О СРПСКОЈ НАРОДНОЈ ПОЕЗИЈИ (1841)