На данашњи дан, 25. октобра 1842. године у Старим Бановцима је рођен свештеник, историчар и академик Димитрије Руварац. Основну школу завршио у је у Новим Карловцима, а гимназију и богословију у Сремским Карловцима. Прво је радио као учитељ у Крушедолу и Земуну, а пошто је рукоположен 1866. године постао је капелан у Земуну, па парох, прота, те је 1899. године постављен на место управника манастирске штампарије у Карловцима и библиотекара Патријаршијске библиотеке. Такође је био и изузетно плодан и свестран стваралац, и уредник неколико часописа. У својим расправама обрађивао је политичке, нарочито црквено политичке теме, историјске и историјско-књижевне проблеме. Бавио се и објављивањем историјских извора и био познат као жустар и неприкосновен полемичар. У историографском погледу припадао је критичком правцу који је у српској историјској науци засновао његов брат Иларион, па се и сам борио против искривљења историјске истине под утицајем традиције. Написао је велики број радова о фрушкогорским манастирима, Карловачкој митрополији и појединим митрополитима, а један од својих најзначајнијих историографских радова посветио је животу и делу великог српског историчара Јована Рајића. Димитрије Руварац преминуо је децембра 1931. године у Сремским Карловцима.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1997. године преминуо је физичар Марко Вукобрат Јарић.