На данашњи дан, 15. марта 1815. године по неким изворима, у Шајкашима је рођен сликар и писац Димитрије Аврамовић. Основну школу и гимназију похађао је у Новом Саду, где је такође учио и цртање код Атанасија Николића, па код Димитрија Јовановића, Италијана Алојзија Кастање и Јована Ивановића. У том периоду углавном је сликао иконе које је продавао, а новац чувао за академију и књиге из којих је учио. У Бечу је први пут боравио 1833. године, али је због мало новца могао да остане само годину дана. Тамо се бавио копирањем дела старих мајстора, а када се вратио у Нови Сад, поред икона највише је радио портрете. Захваљујући томе успео је да добије стипендију и поново се обре у Бечу на сликарској академији, где је упоредо са студирањем радио и у атељеу бечког сликара Амерлинга. У то време је насликао једну од својих најпознатијих слика, Апотеозу Лукијана Мушицког, као и неколико портрета међу којима се истиче портрет Вука Караџића, који га је и препоручио за осликавање београдске Саборне цркве, у којој је урадио иконостас и зидне композиције. Осим тога осликао је иконостас и зидове Карађорђеве цркве у Тополи, иконостас манастира Врдника, православне цркве у Футогу и других, а упоредо са тим је за потребе историјског сликарства истраживао уметничку прошлост, обилазио средњовековне споменике по Србији, проучавао народну ношњу, и путовао на Свету Гору. Својим чланцима о проблемима уметности, дао је подстицај развоју теорије ликовне уметности као и историје уметности. Аутор је и првог познатог предлога за оснивање сликарске школе у Србији који тада није остварен, а у двема књигама Описаније древности србски у Светој (Атонској) Гори с XIII литографних таблица и Света гора са стране вере, художества и повеснице описана Димитрием Аврамовићем живописцем дао је први целовит и исцрпан преглед историје Атоса и његових манастира са описом целокупног подручја, и објавио материјал од значаја за српску историју, изглед и цртеже ношњи, предмета примењене уметности, фресака, и преписе повеља, међу којима је посебно вредан препис Немањине хиландарске повеље. Овим је утицао на културну климу свога доба и иницирао каснија истраживања Хиландара, док је позивом у „Српском дневнику“ из  1852. године, да му се шаљу подаци за животописе познатих српских сликара, зачетник и првог српског уметничког лексикона, који је и поред великог труда остао недовршен у рукопису под насловом Живописање славних живописаца србских. Његовим залагањем посматрање уметности почело је да прелази са филолога и историчара на људе из ликовне уметности, и да се осим историјске открива и ликовна вредност уметничких дела. Био је и члан Друштва српске словесности, а интересантно је да је током револуције 1848. године учествовао у политичкој борби својим карикатурама, те се поред свега што је радио сматра и првим српским карикатуристом.  Димитрије Аврамовић живео је од 1852. године у Новом Саду, где је и умро марта месеца три године касније, изненада од срчаног удара, не напунивши четрдесет година. Сахрањен је у порти некадашње Цркве Светог Јована у Новом Саду, а данас његово име носе улице у неколико наших градова, а дела овог свестраног човека налазе се, поред цркава, и у Народном музеју, као и у Галерији Матице српске.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:

1837. године умро је владика и песник Лукијан Мушицки;
1838. године рођен је зоолог и академик Милутин Радовановић;
1839. године рођен је историчар и академик Чедомир Попов;
1840. године рођен је писац и академик Давид Албахари;
1841. године умро је књижевник Миодраг Булатовић.