На данашњи дан, 14. јула 1920. године у Рогатици је рођен сликар Раденко Мишевић. Након завршене Академије ликовних уметности у класи професора Мила Милуновића, специјализовао се код Ивана Табаковића, Марка Челебоновића и Недељка Гвозденовића, и усавршавао се у Паризу код Андреа Лота, затим и у Италији, изучавајући тамошње фреске и мозаике. Био је потом више од двадесет година професор на Академији ликовних уметности у Београду и преко деценије на Академији ликовних уметности у Сарајеву, док је у два мандата био и декан београдске Ликовне академије, као и оснивач београдске Школе за дизајн. Поред  сликарства бавио се и интарзијом, керамиком, новинарством и позоришном и филмском сценографијом, а за краткометражни филм Ова кућа богата, који је ражирао, добио је међународно признање. У сликарству се кретао од једног вида савременог експресионизма, преко апстрактне уметности до фигуративних композиција, и имао је четрдесетак самосталних и више од сто педесет заједничких изложби. Раденко Мишевић умро је 15. фебруара 1995. године у Београду и сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу, а ликовна галерија у родној Рогатици названа је по њему.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:

1902. године основано је Српско културно-просветно друштво Просвјета у Сарајеву;
1930. године репрезентација Југославије одиграла је своју прву утакмицу на првом Светском првенству у фудбалу;
1965. године умро је дипломата и колекционар Павле Бељански.