Рођен је сликар Паја Јовановић
На данашњи дан, 16. јуна 1859. године у Вршцу је рођен сликар Паја Јовановић.
Цртањем и сликарством је почео да се бави најпре самостално, да би када се прочуло за његов таленат добио прву поруџбину у четрнаестој години од вршачке цркве. После добрих критика у вези са тим послом, уписао је школу цртања код професора Махолца, а потом и бечку Академију.
Након завршених студија је наставио да се усавршава и све више да путује. На предлог професора је пропутовао Балкан, нарочито Црну Гору, приморје, Албанију, Босну и Херцеговину, јужну и источну Србију. Бележио је обичаје, ношњу, ликове, пределе. Из тог периода су му слике Мачевање, Гуслар, Кићење невесте, Арбанас, Борба петлова, Арбанас с чибуком и Рањени Црногорац, за коју је 1882. године добио прву награду бечке Академије и царску стипендију.
Након тога је одлучио да живи у Лондону и да још чешће путује, те је посетио Египат и земље Магреба, Грчку, Турску, Италију, Шпанију, Кавказ и друге области.
Дописни члан Српског ученог друштва постао је 1884. године, а четири године касније и редовни члан Српске краљевске академије.
Последњих година XIX века све више је сликао историјске композиције, па је за Миленијумску изложбу која је требало да се одржи у Будимпешти 1896. године, од одбора црквених сабора Сремских Карловаца и патријарха Георгија Бранковића добио поруџбину да наслика Сеобу Срба под Арсенијем III Чарнојевићем. Ову слику је урадио у неколико верзија, али због неслагања са патријархом ипак није приказана на изложби.
У наредном периоду је урадио још неколико слика са историјском тематиком, међу којима су Битка у Теутобуршкој шуми из германске историје, за коју је добио неколико награда, Таковски устанак по поруџбини краља Милана Обреновића, Женидба Душанова, Проглашење Душановог законика и Крунисање цара Душана, за коју је добио златну медаљу на светској изложби у Паризу.
Тих година је урадио и иконостас Саборне цркве у Новом Саду, као и цркве у Долову, а за Саборну цркву у Сремским Карловцима је насликао неколико слика о Светом Сави.
Првих година XX века се све више окретао портретима, овековечивши многе владаре, аристократе и научнике, међу којима и Михајла Пупина, цара Фрању Јосифа, вајара Ђорђа Јовановића, чланове краљевске породице црногорског краља Николе и друге.
У Београд је први пут дошао 1910. године, на позив краља Петра I Карађорђевића, али се и поред тога што је наредних деценија боравио у Женеви и у Бечу, увек у њега враћао и истицао своју везаност за град на ушћу Саве у Дунав.
У договору са Музејом града Београда је радио на отварању свог Легата, што се догодило тек 1970. године.
Паја Јовановић умро је 30. новембра 1957. године у Бечу, а урна са његовим пепелом је, по његовој жељи, пренета у Београд и положена у Алеји заслужних грађана на Новом Гробљу.
Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:
1866. године рођен је историчар, професор, политичар и академик Драгољуб Дража Павловић;
1884. године рођен је књижевник Милутин Ускоковић;
1930. године умро је филолог, политичар, државник и академик Љубомир Стојановић;
1931. године рођен је глумац Павле Минчић;
1944. године на Вису је склопљен споразум Тито-Шубашић, о односима Народноослободилачког покрета и Владе Југославије у емиграцији;
1946. године умро је српски композитор, музиколог, музички критичар, фолклориста и музички педагог Милоје Милојевић;
1954. године основан је Музеј Првог српског устанка, из кога ће се касније развити Историјски музеј Србије.