АктуелностиЉудиНа данашњи дан

Рођен је сликар Паја Јовановић

На данашњи дан, 16. јуна 1859. године у Вршцу је рођен сликар Паја Јовановић.

Цртањем и сликарством је почео да се бави најпре самостално, да би када се прочуло за његов таленат добио прву поруџбину у четрнаестој години од вршачке цркве. После добрих критика у вези са тим послом, уписао је школу цртања код професора Махолца, а потом и бечку Академију.

Након завршених студија је наставио да се усавршава и све више да путује. На предлог професора је пропутовао Балкан, нарочито Црну Гору, приморје, Албанију, Босну и Херцеговину, јужну и источну Србију. Бележио је обичаје, ношњу, ликове, пределе. Из тог периода су му слике Мачевање, Гуслар, Кићење невесте, Арбанас, Борба петлова, Арбанас с чибуком и Рањени Црногорац, за коју је 1882. године добио прву награду бечке Академије и царску стипендију.

Слика Рањени Црногорац

Слика Рањени Црногорац

Након тога је одлучио да живи у Лондону и  да још чешће  путује, те је посетио Египат и земље Магреба, Грчку, Турску, Италију, Шпанију, Кавказ и друге области.

Дописни члан Српског ученог друштва постао је 1884. године, а четири године касније и редовни члан Српске краљевске академије.

Последњих година XIX века све више је сликао историјске композиције, па је за Миленијумску изложбу која је требало да се одржи у Будимпешти 1896. године, од одбора црквених сабора Сремских Карловаца и патријарха Георгија Бранковића добио поруџбину да наслика Сеобу Срба под Арсенијем III Чарнојевићем. Ову слику  је урадио у неколико верзија, али због неслагања са патријархом ипак није приказана на изложби.

У наредном периоду је урадио још неколико слика са историјском тематиком, међу којима су Битка у Теутобуршкој шуми из германске историје, за коју је добио неколико награда, Таковски устанак по поруџбини краља Милана Обреновића, Женидба Душанова, Проглашење Душановог законика и Крунисање цара Душана, за коју је добио златну медаљу на светској изложби у Паризу.

Тих година је урадио и иконостас Саборне цркве у Новом Саду, као и цркве у Долову, а за Саборну цркву у Сремским Карловцима је насликао неколико слика о Светом Сави.

Првих година XX века се све више окретао портретима, овековечивши многе владаре, аристократе и научнике, међу којима и Михајла Пупина, цара Фрању Јосифа, вајара Ђорђа Јовановића, чланове краљевске породице црногорског краља Николе и друге.

У Београд је први пут дошао 1910. године, на позив краља Петра I Карађорђевића, али се и поред тога што је наредних деценија боравио у Женеви и у Бечу, увек у њега враћао и истицао своју везаност за град на ушћу Саве у Дунав.

У договору са Музејом града Београда је радио на отварању свог Легата, што се  догодило тек 1970. године.

Паја Јовановић умро је 30. новембра 1957. године у Бечу, а урна са његовим пепелом је, по његовој жељи, пренета у Београд и положена у Алеји заслужних грађана на Новом Гробљу.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1866. године рођен је историчар, професор, политичар и академик Драгољуб Дража Павловић;
1884. године рођен је књижевник Милутин Ускоковић;
1930. године умро је филолог, политичар, државник и академик Љубомир Стојановић;
1931. године рођен је глумац Павле Минчић;
1944. године на Вису је склопљен споразум Тито-Шубашић, о односима Народноослободилачког покрета и Владе Југославије у емиграцији;
1946. године умро је српски композитор, музиколог, музички критичар, фолклориста и музички педагог Милоје Милојевић;
1954. године основан је Музеј Првог српског устанка, из кога ће се касније развити Историјски музеј Србије.

MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

Подлога - Copy - Copy - Copy (2) - Copy - Copy
Претходни чланак

МИСАО ДАНА

800px-Jesus_szentendre_soc
Наредни чланак

СЕНТАНДРЕЈСКИ ЗВОНИЦИ (IV)