На данашњи дан, 23. маја 1933. године у Младеновцу, у јерменској породици, рођен је сликар и графичар Миодраг Вартабедијан. Дипломирао је 1958. године на Академији примењених уметности у Београду, на одсеку графике, а три године касније завршио је и постдипломске студије. Радио је као ликовно-технички уредник у многим листовима, попут „Југословенске ревије“, „Потрошачког информатора“, „Звездине ревије“, „Ноте“, „Вечерњих новости“, као и издавачким кућама. Био је дугогодишњи сарадник Завода за издавање уџбеника Београд, Геокарте, Туристичког савеза Србије, Југославија филма, Академије наука и уметности – Београд, Београдске филхармоније, Музеја „Старо село“ и Сирогојна, као и Завода за заштиту споменика културе у Београду. Предавао је графички дизајн и писмо на Вишој политехничкој школи у Београду, био је члан УЛУПУДС-а, УЛУС-а и Савеза новинара Србије, дугогодишњи председник савета Ликовне колоније у Младеновцу, председник јерменске заједнице и потпредседник Српско-јерменског друштва. Излагао је више од четрдесет пута самостално у земљи и иностранству, и учествовао је више од две стотине пута на групним изложбама. Добитник је осамдесет пет награда у домену графичког дизајна и ликовних уметности, а неке од њих су „Златно перо“ Београда, „Гран-при“ у Лајпцигу, Награда за животно дело Удружења књижара и издавача Србије 1999. године и Награда за животно дело УЛУПУДС-а 2000. године, а међу важнијим радовима су му дизајн фотомонографија: „Пећка патријаршија“, „Русија“, „Хиландар“, „Студеница“, „Српски средњовековни новац“ и друге. Миодраг Вартабедијан умро је 8. септембра 2009. године и сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:

1977. године отворен је Музеј афричке уметности у Београду.