На данашњи дан, 13. априла 1832. године у Новом Саду је рођен сликар, ерудита и академик Стеван Тодоровић. Након основне школе и гимназије у Сегедину, уписао је студије сликарства у Бечу, које је наставио потом  и у приватним атељеима Валдмилера и Рала, после чега се настанио у Београду. Почетак његовог уметничког стварања везан је за романтизам са финим осећајем за колорит, да би се касније потпуно окренуо хладном академском сликарском стилу. У свом широком сликарском опусу бавио се различитим сликарским родовима, од црквеног и историјског сликарства, преко бројних портрета до пејзажа. Тодоровић је припадао генерацији српских уметника која је у другој половини XIX века подизала Београд и од једне турске вароши стварала европски град, те скоро да нема области друштвеног, културног и уметничког деловања, почев од музике, театра, спорта, преко примењеног стваралаштва и педагогије, до сликарства, графике, скулптуре, па чак и рестаурације слика, у коме овај човек није оставио дубок траг. Године 1857. основао је сликарску и цртачку школу и позоришну трупу, где су ученици поред цртања добијали и знања из музике, књижевности и естетике, а организовани су и часови телесног вежбања и мачевања. Школа се налазила на Косанчићевом венцу бр. 2, у кући сликара Милије Марковића Распопа, у згради у којој је касније била Народна библиотека (изгорела у бомбардовању 1941. године). На позив кнеза Милоша постао је васпитач његовог ванбрачног сина Велимира, а од 1864. године био је у браку са Полексијом, ћерком Матије Бана. Тодоровић се бавио и спортом и био оснивач  Првог српског друштва за гимнастику и борење, Београдског гимнастичког друштва „Соко“ и Савеза соколских друштава „Душан Силни“. Био је члан и дугогодишњи председник „Београдског певачког друштва“, а у сарадњи са Корнелијем Станковићем приредио је и прве вокалне концерте у Србији. Ангажовао се на оснивању српског дилетантстког позоришта, наступао је као глумац, режирао и сарађивао са Народним позориштем као сценограф. Својим покушајем груписања и периодизације српске уметности у оквиру публикације Колико и каквих живописних слика има у Београдским јавним збиркама дао је допринос и на том пољу. Био је члан Српске краљевске академије, Петроградске академије художества и Академије у Катанији. Међу његовим сликама истичу се портрети Корнелија Станковића, Мише Анастасијевића, чланова династије Обреновић, као и бројиних истакнутих књижевника, научника и трговаца тог времена. Такође се бавио и осликавањем иконостаса, попут оних у Топчидеру, Идвору и Опову, а сликао је и призоре необичне тематике, као што је композиција Гимнастичко друштво. Стеван Тодоровић, свестрани уметник и ерудита, преминуо је 22. маја 1925. године у Београду.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:

1946. године рођен је глумац Јосиф Татић.