АктуелностиЉудиНа данашњи дан

Рођен је редитељ, сценариста и глумац Тимоти Џон Бајфорд

На данашњи дан, 25. јула 1941. године у Солсберију у Великој Британији је рођен редитељ, сценариста и глумац Тимоти Џон Бајфорд.

Након школовања и позоришних студија у Лондону, једно време је радио у лондонским позориштима, па на Би-Би-Сију, где је остао до 1971. годинне, када је дошао у ТВ Београд. Ту је радио емисије за Дечју редакцију, Забавни програм и Школску редакцију, а неке од његових серија су Невен, ПолетарацБабино унуче, У здравом телу, здрав дух и Недељни забавник за ТВ Сарајево.

За свој рад је добио многе домаће и међународне награде, попут Prix Jeunesse у Минхену, награде за режију на фестивалу у Порторожу, Повеље Змајевих дечијих игара, признања Стефан Провеванчани и других.

Држао је и часове енглеској језика, писао поезију, написао неколико романа, појавио се у пар домаћих филмова, био саветник у Редакцији дечјег и школског програма РТС-а, бавио се фотографијом, а проучавао је и птице у бањичкој шуми, па  данас то подручје носи име Споменик природе Бајфордова шума.

Овај рођени Британац, а Србин по избору, који нам је подарио неке од најлепших емисија за децу и који је својом одлуком већину живота провео у Србији, делећи са нама све кроз шта смо пролазили последњих деценија, умро је 5. маја 2014. године у Београду након неколико година борбе против рака и кремиран је на београдском Новом гробљу.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1817. године убијен је Карађорђе Петровић;
1878. године у Београду је преминула песникиња Милица Стојадиновић Српкиња;
1891. године умро је књижевник и прота Васа Живковић;
1894. године рођен је Гаврило Принцип;
1914. године влада Србије је одговорила на аустроугарски ултиматум.

Print Friendly, PDF & Email
MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

Stijene (1949)
Претходни чланак

Станислав Винавер: ЛУБАРДА – ВЕЛИКИ СЛИКАР (1951)

Stevan_Sremac
Наредни чланак

Стеван Сремац: КРИТИЧАРИ НЕ ПИШУ ЧИТКО