На данашњи дан, 15. априла 1933. године у Шапцу је рођен сликар, књижевник, професор и један од најзначајнијих домаћих редитеља такозваног „црног таласа“, Живојин Павловић. Детињство је провео по различитим местима у Србији, а након студија Примењених уметности у Београду, почео је да режира. Први аматерски филм снимио је 1958. године, а три године касније завршио је и свој први играни филм, Живе воде из омнибуса Капи, воде, ратници, за који је добио специјалну награду жирија на Филмском фестивалу у Пули. Наредних година је за своје филмове добио многе награде, међу којима су „Сребрни медвед“ у Берлину за филм Буђење пацова, неколико „Златних арена“ у Пули ( Буђење пацова, Кад будем мртав и бео, Црвено класје, Хајка, Задах тела ), Награда у Карловим Варима за филм Кад будем мртав и бео, „Златни лав“ у Венецији за филм Заседа и друге. Бавио се и писањем, те је објавио више од тридесет књига и такође био награђиван – Награда „Исидора Секулић“ за књигу приповедака Две вечери у јесени, „Андрићева награда“ за књигу приповедака Кришке времена и  две НИН-ове награде за романе Зид смрти и Лапот. Живојин Павловић преминуо је 29. новембра 1998. године у Београду.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:

1913. године рођен је књижевник и преводилац Танасије Младеновић;
1941. године влада Краљевине Југославије са Петром II Карађорђевићем је напустила земљу;
1971. године, од последица рањавања, умро је дипломата и народни херој Владимир Роловић;
1979. године, велики земљотрес, у коме је погинуло и повређено на стотине људи, а десетине хиљада њих остало без куће, погодио је Црну Гору.