АктуелностиЉудиНа данашњи дан

Рођен је редитељ Драган Кресоја

На данашњи дан, 23. марта 1946. године у Београду је рођен редитељ Драган Кресоја. Своју кинематографску каријеру започео је почетком шездесетих година у Кино клубу Београд, а први филм му је био Досада из 1964. године на осмомилиметарској траци, са којим је обишао многе фестивале и био награђиван, после чега су уследили филмови Хепенинг и Жена је жена. Иако је током живота самостално режирао само шест дугометражних филмова, Кресоја је оставио дубок траг у домаћој кинематографији. Као асистент режије радио је на бројним филмовима, попут Битке на Неретви, Ужичке републике, Специјалног васпитања, Љубавног живота Будимира Трајковића, Националне класе, Вариоле вере, Балкан експреса, Мољца, Дома за вешање, Последњег круга у Монци, као и серијама Грлом у јагоде и Камионџије 2. Његов први самостални дугометражни фим био је Још овај пут из 1984. године, а после њега је снимио још Крај рата, Октоберфест, Оригинал фалсификата, Пун месец над Београдом и Тамна је ноћ. Кресоја је радио и на неколико сценарија, појављивао се и глумио у неким филмовима, а снимио је и одређени број документараца од којих је последњи онај о животу Стеве Жигона, под називом То је то. Овај редитељ трагично је завршио живот 6. новембра 1996. године, снимајући прве кадрове филма Сутон над Београдом, када се хеликоптер у коме је летео срушио код ушћа Саве у Дунав, којом приликом су погинули и његов син, који је био камерман, као и пилот летелице.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:
1863. године рођен је геолог и академик Светолик Радовановић;
1953. године умро је вајар и академик Ђорђе Јовановић;
1954. године рођена је глумица Весна Чипчић;
1961. године рођен је редитељ Милутин Петровић.

MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

Tipar kneza Lazara
Претходни чланак

Изложба - Средњовековни Рудник: археолошка истраживања 2009–2015, у Галерији Српске академије наука и уметности

Вељко Петровић
Наредни чланак

Нај@Сомбор - Вељко Петровић, књижевник