АктуелностиЉудиНа данашњи дан

Рођен је пуковник и добротвор Ђока Влајковић

На данашњи дан, 3. марта 1831. године по једном извору у неименованом месту у Војводини, а по другом у Београду, рођен је пуковник српске војске и добротвор Ђока Влајковић. Основну школу завршио је Београду и потом уписао Лицеј, али је рани губитак оца 1839. године и мајке шест година касније, утицао на његово даље образовање. Тада се обратио начелнику српске војске са жељом да ступи у војску, што се и догодило. Исте године је упућен у јункерску војну школу у Русију, мада нема јасних доказа да ли је и похађао ту школу. Зна се да се у Србију није вратио, већ је ступио у аустријску војску где је октобра 1847. године произведен за потпоручника. Следеће године придружио се српском добровољачком одреду који је организовао Стеван Петровић – Книћанин и посебно се истакао у борбама против Мађара при одбрани Србобрана, за шта је добио и прво од многобројних одликовања – Медаљу за храброст, након чега се са многим добровољцима вратио у Србију. Године 1851. ступио је у руску војску и потом учествовао у Кримском рату, где је убрзо унапређен у чин официра, а онда и у чин капетана. Након рањавања 1855. године остао је без једне ноге до колена, те се дуго после тога лечио у Одеси, али се по опоравку ипак вратио у војску. По окончању Кримског рата, са чином капетана и руском пензијом, поново је дошао у Србију и једно време мирно живео у Београду. Међутим, доласком на власт кнеза Михаила, Ђока је активиран као тобџијски капетан, а догађаји који су уследили после инцидента на Чукур-чесми омогуђили су му да покаже све своје знање и храброст. Када су се прилике мало смириле, после турског напуштања градова, Влајковић је постао управник војне болнице. Био је и члан Уједињене омладине српске и залагао се за рат са Турцима и ослобођење Косова, због чега је долазио у сукоб са намесништвом и коначно поднео оставку на државну службу. По избијању Невесињске буне организовао је добровољачке чете, а са избијањем српско-турског рата 1876. године још једном се војно активирао и унапређен је прво у чин мајора, да би на крају постао пуковник, и учествовао и у Другом српско-турском рату. Пензионисан је октобра 1879. године, а цео свој иметак, који је обухватао плацеве на данашњем Тргу Николе Пашића и на Врачару, оставио је у просветне сврхе. Вишеструко одликован, како домаћим тако и страним одликовањима, Ђока Влајковић умро је августа 1883. године у Београду, а одлуком Министарства просвете из тридесетих година прошлог века, у улици која носи његово име подигнута је репрезентативна зграда са бистом овог ратника и добротвора.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:
1878. године потписан је Санстефански мировни уговор између Русије и Турске, којим је Русија покушала да „Источно питање“ реши у своју корист стварањем Велике Бугарске, што је довело до Берлинског конгреса током јуна исте године, којим су одлуке Санстефанског мировног уговора ревидиране;
1886. године Србија и Бугарска закључиле су Букурештански мир;
1922. године умро је политичар, новинар и почасни члан Српске краљевске академије, Владимир Јовановић;
1944. године рођен је књижевник и новинар Радомир Андрић;
1965. године рођена је пета „Звездина звезда“, фудбалер Драган Стојковић Пикси;
2010. године умро је сликар, књижевник и новинар Момо Капор.

MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

1974_vma-01
Претходни чланак

Основана је претеча ВМА у Београду

Grbsdcrvenazvezda
Наредни чланак

Основано је Спортско друштво „Црвена звезда“