На данашњи дан, 8. јула 1875. године у једном малом месту у Немачкој покрајини Баден, рођен је професор,  др Арчибалд Рајс. Био је осмо од десеторо деце у породици, а након основног и средњег образовања, због лошег здравља, напустио је Немачку и преселио се у Швајцарску, где је завршио студије и стекао звање доктора хемије. Радио је потом на Универзитету у Лозани, прво као асистент за фотографију, па доцент, а онда као редовни професор криминалистике. Био је оснивач првог академског програма форензичке науке и Института криминалистике при истом универзитету, а стекао је и швајцарско држављанство. Рајс је 1914. године, на позив српске владе, као неутрални посматрач, дошао у Србију како би истражио злочине које су Аустроугари, Бугари и Немци спровели над српским цивилима на почетку Првог светског рата. Централне силе су у то време шириле по свету пропаганду о томе како су Срби пљачкали, убијали и мучили  заробљенике, а Рајс је саслушавањем аустроугарских заробљеника, разговорима са становништвом, испитивањем  рањеника и обдукцијом лешева, дошао до управо супротних закључака, које је изнео у својим документованим извештајима, и чланке о томе објављивао у угледним и тиражним европским листовима. Тиме је омогућио пробој вести и сазнавање праве истине о страдању нашег народа, а себе довео до напада и претњи у земљама Централних сила, па и самој Швајцарској. Рајс се прогласио „швајцарским добровољцем српске војске, другом величанствених ратника Шумадије, Дунава, Мораве, Тимока и Вардара“ и остатак рата провео са српском војском у повлачењу преко Албаније и по фронтовима, да би 1. новембра 1918. године са ослободиоцима ушао у Београд. Угледни професор дао је оставку Универзитету у Лозани и одлучио да живот настави у Србији, желећи да учествује у њеној изградњи и успону. Заложио се за школовање 300 српске сирочади у Женеви, ангажовао се у Министарству иностраних послова, Одсеку за документацију ратних злочина, Министарству унутрашњих дела, где је основао двогодишњу полицијску школу, радио као вештак за фалсификоване новчанице у Народној банци и био члан делегације југословенске владе на Мировној конференцији у Паризу. Ипак, без обзира на своју љубав према Србима, пре свега сељацима и јунацима који су учествовали у рату, и свој ентузијазам, све је више наилазио на отпор међу нашим политичарима и интелектуалцима, те се разочаран повукао из јавног живота, желећи чак да напусти Србију. Јуна 1928. године завршио је спис под називом Чујте Срби, писан на француском језику, који је оставио као посмртно завештање, а које се тек последњих деценија може наћи у већем тиражу, и у коме он указује Србима на њихове предности и мане, са жељом да Србија и њени грађани не дођу у ситуацију у коју смо нажалост дошли, те предлажемo свима које то занима да то дело и прочитају. Арчибалд Рајс је преминуо од можданог удара 8. августа 1929. године у својој кући у Београду, како постоје сведочења, након свађе са једним српским бившим министром кога је сматрао ратним профитером. Овај велики човек и Србин по избору, сахрањен је на Топчидерском гробљу, док му је срце по сопственој жељи однето на Кајмакчалан, да почива тамо са осталим борцима којима се дивио.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:

1894. године рођена је етномузиколог Љубица Јанковић;
1932. године рођен је редитељ и сценариста Петар Лаловић;
2000. године умро је композитор и музиколог Никола Херцигоња,
2000. године умро је Константин Винавер, пијаниста, музиколог, директор Опере и Балета Народног позоришта у Београду.