АктуелностиЉудиНа данашњи дан

Рођен је политичар и председник владе Драгиша Цветковић

На данашњи дан, 15. јануара 1893. године у Нишу је рођен политичар Драгиша Цветковић.

Основну школу и гимназију је завршио у родном граду, након чега је као добровољац учествовао у балканским ратовима.

Године 1914. је отишао у Швајцарску на лечење, где га је затекао почетак Првог светског рата, те се наредне године у Француској укључио у прихват српских рањеника који су ту стизали, а у Ници је помагао отварање гимназије на нашем језику.

У Нансију је уписао студије медицине, али је после неколико испита прешао на студије технике, да би потом студирао у Лозани и Фрајбургу. Био је и председник Студентског удружења Скерлић и члан управе Удружења уједињене југословенске омладине која је радила на окупљању младих Срба, Хрвата и Словенаца који су долазили са Крфа и из Аустроугарске.

Године 1920. се вратио у Ниш, где је постао главни уредник листа Напредак и као радикал учествовао у кампањи за општинске изборе. Три године касније је постао градоначелник Ниша, што је уз један реизбор остао до 1929. године.

Као присталица Народне радикалне странке 1927. године је изабран и за народног посланика Народне скупштине, а наредне године је именован за министра вера, али је након шестојануарске диктатуре остао без те функције, као и без места градоначелника. У наредном периоду је био власник и директор листа Нишка слободна трибина, у коме је објављивао текстове против укидања грађанских слобода и против диктатуре, па је због политичког окупљања и деловања био осуђен на месец дана затвора.

Године 1931. је почео студије права у Суботици, што је три године касније и завршио, а исте те 1934. године је у својој вили на брду крај Ниша окупио опозициону елиту Југославије и договорио уједињење свих странака сличних политичких програма, чиме су постављени темељи будуће Југословенское радикалне заједнице, која је наредне године на изборима и победила. После тих избора је још једном постао градоначелник Ниша, председник посланичког клуба ЈРЗ, министар социјалне политике и народног здравља и вршилац дужности министара за физичко васпитање народа, те кратко и заменик министра правде, а све то у влади Милана Стојадиновића у периоду од 1935. до 1939. године.

У Нишу је изградио модеран водовод, болнице, иницирао грађење хируршких клиника и борио се за решавање социјалних проблема, повећање минималних надница, увођење колективних уговора, смањивање дажбина и презадужености сељака. Био је оштар критичар послодаваца и тражио је скраћивање радног времена, ограничено ангажовање дечје радне снаге и повластице за инвалиде. Подигао је много инвалидских домова, формирао берзе рада и иницирао стварање организације Југословенски раднички савез (ЈУГОРАС), са циљем да се радничка класа отргне утицају интернационалног радничког покрета и делује у националним оквирима.

Фебруара 1939. године својом оставком на место у влади, заједно са оставкама још тројице министара, довео је до пада владе Милана Стојадиновића, а потом је од намесника Павла добио мандат за нову владу и почео преговоре са Владимиром Мачеком о решавању такозваног хрватског питања, који су довели до Споразума Цветковић–Мачек, федерализације државе и стварања Бановине Хрватске. Након потписивања овог споразума је поднео колективну оставку своје владе, и још истог дана добио нови мандат, па затим основао коалициону владу у којој су се нашли и Хрвати.

Фебруара 1941. године је путовао са министром спољних послова у Немачку и разговарао са Рибентропом и Хитлером, али није прихватио захтев да Југославија приступи Тројном пакту, правдајући се да за то није био овлашћен. Ипак, мање од месец и по дана касније, 25. марта 1941. године у дворцу Белведере Цветковић је по одлуци више инстанце потписао протокол о приступању Југославије Тројном пакту.

После пуча од 27. марта је ухапшен и након што је британски плаћеник и један од организатора пуча Душан Симовић коначно преузео владу, пуштен је на слободу.

Априла месеца, када су Немци ушли у Србију, одбио је да им пружи помоћ, није хтео да потпише капитулацију, ни да упути прокламацију народу и војсци да положи оружје, нити да потпише апел угледних српских политичких људи и јавних радника да се одржи ред и мир и осуде акције субверзивних елемената.

Наредних година је више пута хапшен и одвођен у логор на Бањици, где је проводио по неколико месеци и бивао испитиван, после чега је враћан у Нишку Бању да борави под контролом српских власти.

Кришом је помагао покрет Драже Михаиловића у нишком крају, па је пред ослобођење, септембра 1944. године побегао за Бугарску, па преко Турске и Рима у Париз, где је као носилац ордена Легије части, који је добио још давних година, остао до краја живота.

По одлуци државне комисије Владе Демократске Федеративне Југославије, која узгред речено до данас није пронађена, Драгиша Цветковић је проглашен за народног непријатеља и ратног злочинца, а сва имовина му је одузета.

У Паризу је све време писао и објављивао књиге и чланке, покушавајући да изнесе на видело чињенице у вези са догађајима који су довели до рата у Југославији и накнадним дешавањима.

Умро је 18. фебруара 1969. године и сахрањен је на српском делу војничког гробља у Тијеу код Париза.

Окружни суд у Нишу је 2009. године донео одлуку о рехабилитацији Драгише Цветковића, којом је поништена одлука Државне комисије Демократске Федеративне Југославије из 1945. године.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1804. године почела је Сеча кнезова;
2008. године рођен је професор и академик Слободан Рибникар.

MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

Mihailo_Stevanovic
Претходни чланак

Умро је филолог, професор и академик Михаило Стевановић

IMG_20190319_160931-1080x1440
Наредни чланак

Рођен је сликар Бошко Петровић