На данашњи дан, 10. марта 1880. године у Заблаћу код Чачка je рођен један од најзначајнијих српских песника Владислав Петковић Дис.

Привремено је радио као учитељ у селу, а затим се по преласку у Београд запослио у општинској царинарници.

У Београду је често боравио по кафанама и био једна од најзанимљивијих боемских личности града почетком прошлог века. После венчања је променио навике и почео да води мирнији живот.

Године 1911. je објавио своју прву збирку песама Утопљене душе, која је наишла на подељена мишљења. Током Првог балканског рата je био ратни извештач, а своју другу збирку песама под називом Ми чекамо цара je објавио 1913. године. У Првом светском рату се повлачио са војском и народом преко Албаније и стигао до Крфа. Одатле је послат у Француску где је написао своју последњу збирку песама Недовршене песме.

Тешко је подносио даљину и то што је одвојен од породице, а разболео се и од туберкулозе. Желећи да још једном види своје, кренуо је назад из Француске, но брод на ком је пловио је у Јонском мору торпедовала немачка подморница, те су се тако његове црне слутње обистиниле.

Погинуо је маја 1917. године. Био је песник у чијој је поезији изражен песимизам, а смрт чест мотив. Током живота га нису посебно ценили, нарочито Јован Скерлић који га је критиковао како због поезије, тако и због начина живота. Тридесетих година пак, величали су га као најбољег песника модерне, а данас се сматра једним од најважнијих и најталентованијих песника које је Србија имала, док су песме попут Можда спава и Међу својима незаобилазан  део антологија наше поезије.

Од 1964. године у оквиру Дисовог пролећа се додељује и награда која носи његово име.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1852. године умро је трговац и политичар Стојан Симић;
1856. године умро је књижевник Јован Стерија Поповић;
1875. године преминуо је публициста, социјалиста и политичар Светозар Марковић;
1908. године рођен је правник и академик Јован Ђорђевић;
1935. године рођен је песник Борислав Радовић.