АктуелностиЉудиНа данашњи дан

Рођен је песник, писац, дипломата и академик Јован Дучић

На данашњи дан, 17. фебруара 1871. године у Хрупјели, Требињу рођен је песник, писац, дипломата и академик Јован Дучић. Основну школу је учио у родном месту, потом је у Мостару ишао у трговачку школу, па у учитељску школу у Сарајеву и Сомбору, где је 1893. године матурирао. У Сомбору је објавио и своју прву песму у листу „Голуб“, а потом је наставио да их објављује у различитим листовима, попут „Невена“, „Босанске виле“ и „Нове Зете“. Кратко време је радио као учитељ у Бијељини, али је због патриотских песама морао да напусти то место, па се запослио у манастирској школи у Житомислићу, те у Мостару, где је са сарадницима међу којима је био и Алекса Шантић покренуо и лист „Зора“. Године 1899. отишао је на студије у иностранство и наредну деценију провео највише у Женеви и Паризу. По завршетку студија права, 1907. године, дошао је у Србију и добио прво службу писара у Министарству иностраних дела, а потом и место у дипломатској служби, у којој је са мањим прекидима остао до 1941. године, и у оквиру које је боравио у Цариграду, Софији, Риму, Атини, Мадриду, Каиру, Будимпешти и Букурешту. У време априлског рата био је у Мадриду као опуномоћени посланик краљевине Југославије, а како је Шпанија признала НДХ и прекинула дипломатске односе са Југославијом, у јуну 1941. године Дучић се повукао у Лисабон, одакле је у августу исте године отишао у САД, у град Гери у Индијани, где је живео један његов рођак. Тамо је покушавао писањем брошура и новинских чланака да скрене пажњу људи на оно што се дешавало у нашој земљи и усташким логорима. Преминуо је 7. априла 1943. године и сахрањен је у порти српског манастира Светог Саве у Либертивилу, а његови посмртни остаци пренети су након шест деценија у родно му Требиње и данас, по његовој жељи, почивају у порти манастира Мала Грачаница. У његовом раду могу се издвојити три главне фазе: прва у којој се развијао у оквирима домаће песничке традиције и као следбеник Војислава Илића; друга, парнасо-симболичка, када је под утицајем француске књижевности тежио савршенству форме и израза, и трећа, постсимболистичка, у којој је достигао уметничку и мисаону зрелост. Више него родољубиви или љубавни песник, био је песник природе чије слике постају симболи неких нових, дубљих значења. Био је члан Српске краљевске академије и делегат при Друштву народа у Женеви, а нека од његових дела поред песама су путопис Градови и химере, есеји Моји сапутници, Стаза поред пута, афористика Благо цара Радована и друга.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:
1883. године рођен је књижевник Тодор Манојловић;
1942. године Бугари су стрељали више од 500 житеља Бојника и Драговца, што је у односу на број становника био најмасовнији масакр у Другом светском рату.

MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

panoi-01-2
Претходни чланак

Свечано отварање изложбе Нај@Сомбор 17.02.2016. у Сомбору

Reklama1
Наредни чланак

Књига Траговима великана - Радмила Савићевић - Прва и последња