На данашњи дан 1876. године у Београду је рођен песник и академик Милан Ракић. Био је из угледне породице, син књижевника, политичара, економисте и државника Мите Ракића и Ане, ћерке Милана Ђ. Милићевића. Основну школу и гимназију завршио је у Београду, а правни факултет у Паризу. По повратку у Србију радио је као чиновник, а од 1904. године па до пензионисања био је у дипломатској служби. Службовао је у Приштини, Скопљу, Солуну, Скадру, Букурешту, Стокхолму, Копенхагену, Софији и Риму. Његов књижевни рад прилично је скроман, када се има на уму квантитет. Објавио је око педесет песама, али оне заузимају значајно место у нашој књижевности. Био је реформатор стиха, велики познавалац језика, мисаон и осећајан песник унутрашњих немира и сукоба. Његов песимизам, обојен иронијом, произилази из размишљања о пролазности света, док му са друге стране противтежу прави његов снажан сензуализам и жудња за животом. Тог песимизма једино се лишава у родољубивим песмама у циклусу „Са Косова“, а међу најпознатије свакако спадају: Долап, У квргама, На Газиместану, Искрена песма, Јефимија, Симонида…Писао је и позоришне критике, био члан Српске краљевске академије и председник ПЕН-клуба. Милан Ракић преминуо је у Загребу 1938. године, а сахрањен је у породичној гробници на Новом гробљу у Београду. Њему у част установљена је песничка награда „Милан Ракић“, коју додељује Удружење књижевника Србије.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:
1912. године Србија и Бугарска објавиле су мобилизацију за рат против Турске;
1970. године у посету Југославији стигао је председник САД Ричард Никсон;
1991. године умро је певач народне музике Томислав Тома Здравковић.