ЉудиНа данашњи дан

Рођен је оснивач Медицинског факултета у Београду – Милан Јовановић Батут

На данашњи дан, 10. октобра 1847. године у Сремској Митровици рођен је лекар, професор и утемељивач Медицинског факултета, Милан Јовановић Батут. Студије медицине, које је због беспарице једно време чак морао и да прекине, завршио је у Бечу 1878. године, одакле је после неколико месеци проведених на лечењу у Опатији, отишао да ради у Сомбор. Након Сомбора је боравио на Цетињу и радио као главни лекар и начелник санитетског одељења у Црној Гори, а наставио је и са издавањем свога листа „Здравље“, које је започео у Сомбору. Током боравка у Црној Гори за Батута је почео да се интересује Београд и он је као стипендиста српске владе, уз залагање др Владана Ђорђевића, отишао на усавршавање у иностранство, у периоду од 1882. године до 1885. године. Учио је у Берлину, Минхену, Паризу и Лондону, посебно проучавајући проблеме хигијене и бактериологије, и то код научника попут Петенкофера, Коха, Галтона и Пастера. Није прихватио понуду места шефа бактериологије на Карловом универзитету у Прагу, једном од три најстарија у Европи, већ се одлучио за пионирске кораке у оснивању Медицинског факултета у Београду, пишући о потреби његовог оснивања и борећи се за то пуних двадесет година. Оснивање београдског Медицинског факултета 1919. године и почетак рада наредне, чији је он постао први декан, а др Војислав Суботић први продекан, сматра се једном од Батутових највећих заслуга. Своју професорску каријеру почео је као предавач хигијене и судске медицине на београдској Великој школи , претечи Универзитета у Београду, а 1892. године примио је дужност ректора Велике школе. Радом је обухватио широку лепезу активности јавног, лекарског, практичног, научног и друштвеног деловања, те је тако био председник, оснивач, члан и сарадник многих друштава, савета и одбора. Прикупљао је и обрађивао нашу народну медицинску терминологију, и проучавао и поучавао народ објашњавајући му појмове разумљивим језиком. Био је изврстан говорник, иницијатор, организатор, пропагатор медицинског знања и науке, писац стручних медицинских дела, здравствени законодавац и здравствени етнолог. Наш најзначајнији здравствени просветитељ објавио је шездесетак књига и на стотине чланака, а његове књиге биле су награђиване и превођене и на стране језике. Посебно се посветио здрављу деце и породице, схватајући огроман значај породице за сваког појединца и за опстанак народа. Током живота стекао је највиша домаћа одликовања, а био је и носилац француског официрског крста Легије части и чешког ордена Белог лава. Такође је добио и бројне дипломе, међу којима и четири почасна доктората медицине – београдског, бечког, загребачког, и прашког универзитета. Милан Јовановић Батут преминуо је 11. септембра 1940. године у Београду, а данас се по њему зове Институт за јавно здравље Србије, као и неколико улица.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:
2006. године преминуо је професор Факултета за физичку хемију и академик Миленко Шушић.

MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

Иво Андрић
Претходни чланак

Рођен је наш једини нобеловац - Иво Андрић

Јован Цвијић
Наредни чланак

Рођен је један од највећих српских научника - Јован Цвијић